Живко Ћурчић: ГМО технологија проузрокује канцер?

27.05.2015.

Замислите овакав новинарски наслов ГМО технологија проузрокује канцер. Права бомба у најави! Ипак у нашим медијима вест на тему гајења ГМО усева гласи „Србија заузима став као ЕУ око Монсанта“, „Србија ће подржати одлуку ЕУ“. Нажалост последња вест о ГМО технологији је прошла поприлично незапажено у нашој јавности. Разлог је прилично неангажовање медија око ове контраверзне теме. Мање више већ смо навикли да спроводимо одлуке других и испуњавамо њихове захтеве. Друга страна приче и одговор зашто је тако слаба  реакција новинара, упркос чињеници да су наши медији склони сензационалистичким натписима, јесте што су они који одлучују у овој земљи, највероватније наложили да се не шири прича и „не узбуњује“ јавност. Толико о независном новинарству. Истина и светски медији су били релативно благи, па наслов у Гардијану каже „Тотални хербицид „вероватно“ узрокује рак, према истраживањима светске здравствене организације“.

genetski modifikovana hrana, foto www.gmoevidence-com

Ипак да се вратимо на тему. Светска здравствена организација 24. марта 2015. године је објавила да глифосат, најзаступљенији хербицид у свету, „вероватно“ изазива рак. Међународна агенција за истраживања рака (ИАРЦ) је након спроведених истраживања глифосат сврстала у категорију агенаса за које се сумња да изазивају рак. Да би стекли какву такву слику о овој класификацији послужићемо се следећим примером. Инсектицид ДДТ који је забрањен пре више од две деценије, је сврстан у групу која је мање канцерогена од оне у коју су сврстали глифосат.

Ова вест није изненадила оне који познају ову тематику, јер постоји велики број истраживања у којима је доказано да је глифосат штетан по животињски свет, јер изазива стерилитет и мутације код испитиваних животиња. Такође бројне студије су утврдиле и токсичност ових хербицида на људску популацију. Према студији Министарства здравља Аргентине, у региону где се интензивно узгајају ГМО усеви и користи тотални хербицид директно повезан са таком технологијом гајења, удвостручен је број оболелих становника од рака. Ипак потврда ових истраживања од стране СЗО изазваће велике промене у пољопривредној производњи заснованој на ГМО.

Какве промене и последице могу да донесу ови резултати СЗО и одлуке ЕУ и других земаља? Уколико Монсанто не излобира да се оцена о канцерогеност глифосата умањи, јер је сигурно да раде на томе, може доћи до забране промета хербицида заснованих на овој активној материји. У том случају генетски модификовани усеви отпорни према овом хербициду постају неупотребљиви, јер је једини разлог њиховог гајења отпорност на одређене хербициде, а не већи принос и квалитет производа. С обзиром да је гајење таквих усева скупље од производње усева добијених класичним (конвенционалним) оплемењивањем и да гајење ГМО усева захтева плаћање ауторских права на њихово употребу и коришћење, смањиће се њихова исплативост и самим тим површине под таквим усевима. Додатни проблем за велике хемијске компаније је то што ови извештаји повезани са ГМО технологијом доприносе њиховом лошем имиџу. Са друге стране овакви извештаји ће противницима ове технологије дати конкретан аргумент у њиховој борби против ГМО-а. Као што стоји у наслову, можемо слободно закључити да је ГМО технологија та која је проузрокавала раст оболелих од канцера. Ово угрожава целокупну ГМО технологију и хемијску индустрију која производи наведене хербициде, јер постоје додатни проблеми које она проузрокује, попут супер корова, отпорних инсеката, канцерогености нуспроизвода.

Какав одговор спрема Монсанто? Први покушаји су да се спречи означавање глифосата као агенса који вероватно изазива рак, већ као агенс који ˝може˝ да изазове рак и самим тим спречи његова забрана коришћења. Други одговор је нека нова модификација, односно нови патент и нови хербицид који би заузео тржиште хербицида које би погодила ова забрана. Регистрација новог производа захтева велика улагања и с обзиром да су неопходна бројна испитивања таквог производа, потребно је извесно време да се тако нешто региструје, наравно у озбиљним државама. Сигурно имају такве патенте, али још нису кренули у нихову експлоатацију, јер желе да што више зараде на претходној технологији.

Какав одговор треба да дâ држава Србија? С обзиром да је тема врло осетљива, али исто тако и тема око које имамо консензус међу грађанима, влада Србије би могла да донесе одлуку у интересу својих грађана и да забрани промет овим хербицидом, као и да остави на снази забрану гајења ГМО усева. Нажалост, овај сценарио је најмање известан. Србија ће следити одлуку ЕУ по овим питањима. За сада још није дозвољено гајења ГМО усева, али и ту се спремају измене у складу са ЕУ законодавством. У сваком случају треба бити веома опрезан.
На крају треба пратити даља дешавања и извештавати јавност о овом питању. Препорука новинарима јесте да посвете више пажње овој теми дајући јој више простора у медијима, наравно кроз праве истраживачке текстове, и друге медијске прилоге, а не наручене од стране ГМО лобиста. Ово је тема од животног значаја и нешто о чему треба да се пише и дискутује.