Зашто не инвестирамо дознаке из иностранства?

16.03.2015.

Веома важан  извор финансирања грађана Србије су дознаке из иностранства. Оно што нам шаље фамилија и пријатељи из инострантства нас одржава у животу. Новац који нам стиже из иностранства  сваке године је за нас велика „финансијска инјекција“, али се из године у годину смањује.

Горан Миленковић

Горан Миленковић, председник градског одбора Нови Сад и члан Председништва Треће Србије

Још већи проблем је погрешно усмерен новац – на потрошњу, не на инвестиције.Према јавним подацима у Србију је послато 43 милијарде долара из иностранства у периоду од 2000. до 2012.  (Светска банка). Сума се смањује из године у годину, а у прошлој 2014. години још више се осетила криза. На основу процена Народне банке Србије, у Србију је путем дознака из иностранства стигло око 2,5 милијарде евра.Иако је ова сума новца значајна за наше грађане, одступило се од „редовних“ скоро 4 милијарде евра годишње.

Ипак, суштински проблем који се јавља у овој ситуацији је што тај новац не добије „праву“ употребу на домаћем тржишту. Огроман део тог новца заврши употрошњи, грађани Србије тај новац искористе за куповину тако да се у економском смислу мало осети тај прилив новца. Јако мало се тај новац искористи за инвестирање, где би његови ефекти били знатно већи за целокупну економску ситуацију .

Велико је питање како подстаћи људе да новац из иностранства користе за инвестирање, а не само за потрошњу. Ситуација је таква да о суми дознака из иностранства говори на основу процена, а не прецизних података, јер велики део новца се доноси лично, а не кроз банкарски систем, због провизија и неповерења. У првом кораку имамо проблем, јер очигледно је да грађани немају поверења у банкарски систем, па је тешко поверовати да ће имати и сигурност да инвестирају.

Србији недостаје пословни амбијент. Тренутно ситуација одбија стране инвестиције, па и домаће. Иако се прича о великим компанијама и инвестицијама, Србија мора да има приоритет у развоју малих и средњих предузећа, прецизније речено морамо да подстичемо развој породичних фирми и породичног бизниса.

Систем субвенција је јако лош. У овом систему приротет треба да буду породични бизниси, који би уз малу субвенцију успели да остваре позитиван годишњи скор пословања. Поред субвенција, држава би морала да преиспита своје намете јер они умртвљују економске токове.Тренутно у Србији има око 700 000 запослених људи у породичним фирмама, систем мора да се прилагоди њима како би овај број био бар дупло већи и како би они били основ економије у Србији. Уз њих треба мислити и на 250 000 домаћина, које можемо такође посматрати као људе из породичног бизниса.

Горан Миленковић, председник градског одбора Нови Сад и члан Председништва Треће Србије