У потрази за већом стопом наталитета

16.03.2015.

Слушајући приче старијих генерација и претражујући статистичке податке неминовно је да се пре педесетак година рађало бар десет пута више деце него данас. Сведоци смо времена у коме „преживети“ у Србији значи „хватати се за сламку спаса“ или једноставно отићи у иностранство и напустити домовину уколико нам се укаже прилика. Незапосленост која расте из дана у дан, неизвесна будућност у финансијском погледу, економска и социјална неsтабилност, распадање нормалне породице, разводи и све остало што с тим иде, нагони млађе генерације да добро размисле пре него што се упусте у озбиљну друштвену заједницу као што је брак, а да не говоримо о рађању и подизању деце, што је данас, сложићете се, доказ храбрости у Србији.

Miroslav Ilic Moskva

Да ли су старије генерације биле у бољем финансијском положају па су комотно могли да уживају у чарима родитељства или је по среди нешто друго, можда талас транзиције у коју је и наша земља запала а која нам је, према тврдњама демографа, донела пад наталитета? Зашто данас млади беже од брака или зашто не могу да га „приуште“? Можемо да тражимо узрок у много чему али закључак је један – Србија постаје све старија нација, што због одлагања рађања услед неповољне финансијске ситуације или одлуке да се од деце одустане, што због „одлива мозгова“ које за последицу има останак младих у другим земљама у којима своје квалитете претварају у капитал.

Пре две године у Србији је спроведено истраживање о стопи наталитета чији су резултати били поражавајући. Наиме, истраживање је показало да је 2013. година била катастрофална за наталитет у Србији – те године рођен јенајмањи број деце још од 1900. године. Што је још страшније, број беба је мањи и од оног у периодима ратних сукоба на овим просторима. Истраживање је показало да се у Србији годишње рађа око 65.000 деце, а умире чак око 100.000 становника што поткрепљујеподатке да смо једна од најстаријих нација у Европи.

Наш циљ пре свега јесте да спречимо изумирање нације и створимо улове за обнову нашег становништва. Проблем „одложеног“ рађања и рађања уопште није проблем који се своди искључиво на недостатак материјалних средстава, треба га схватити као циљ коме треба тежити у животу и претворити једну од најважнијих породичних вредности. Сходно томе, сматрамо да је потребно подићи свест грађана о овом проблему и решењима за исти и то путем образовања, медија или јавних кампања које би утицале на пораст рађања у земљи.

Мирослав Илић

Такође, уложићемо све напоре да се обезбеди већа заштита мајки и деце, као и то да се младим паровима дају посебне новчане стимулације како би подстакли развој и проширење породице, поговото у посебно угроженим општинама и подручјима у којима постоји тренд исељења у веће градове у потрази за бољим животом. Потребно је тим младим људима пружити шансу за посао и подстаћи инвеститоре да улажу у таква подручја која су највише угрожена падом наталитета.

Сматрамо да демографска политика мора бити апсолутни приоритет ове земље и да не сме да буде жртвована тржишним принципима јер све друге политике губе свој смисао ако наша држава остане без младог становништва. Упркос свим овим препрекама, сигурни смо да истрајна и реално дефинисана демографска политика може да дâ резултате и да заустави негативне трендове.

Мирослав Илић, члан Председништва Треће Србије