Србија не сме да ћути на антисрпску хистерију у Црној Гори

08.03.2015.

Потпредседник политичке странке „Трећа Србија“ и помоћник градоначелника Новог Сада Мироје Јовановић оценио је да однос црногорске власти према српском становништву има све одлике силеџијства, одсуства једнаке примене права, као и циљаног и несметаног процеса затирања трагова.

„Одбрана Срба и српских права у Црној Гори мора постати државно питање у Србији, јер без тога ће Србија наставити да лута, а злонамерници у Црној Гори ће наставити да „туку“ без задршке и последица“, казао је Јовановић у интервју порталу ИН4С.

Према његовим речима, власт у Црној Гори осећа недостатак подршке српским организацијама и зато је на сцени бруталан обрачун државних структура и са самим постојањем српског имена и језика.

„Када вам један режим, кроз уста неуспешне модне креаторке, одређује шта ће и како бити устројено и постављено на српским храмовима и манастирима, или кроз одлуке њене наследнице покуша скинути таблу која стоји преко 80 година, вама мора бити јасно да се судбином српске културе у Црној Гори баве неуки следбеници екстремистичког концепта поништавања једног идентитета“, навео је Јовановић.

Он је указао да Србима у Црној Гори није одобрено чак ни право на језик.

„Сталним притиском црногорских државних органа, Срби долазе у ситуацију да бране основна права, која су им гарантована у целом свету осим у постојбини“, навео је Јовановић.

Трећа Србија је иницирала друштвено-политичко окупљање под називом „Алтернатива за Србију”. Који је циљ тог окупљања и како оцењујете тренутну политику званичног Београда – „ЕУ без алтернативе“?

– Људи се већ дуго у Србији, и на Балкану уопште, воде хистеричним политичарењем, уместо здравим разумом и принципима. Један од основних принципа Треће Србије јесте да само широк друштвени дијалог може дати једну праву алтернативу, не само власти у Србији, већ и опозицији која се компромитовала последњих година. Србији је потребно јасна платформа у којој има места и за људе који су стварали привредне системе, медијске куће или образовне институције.

miroje jovanovic (Medium)

Мислим да смо кроз окупљање „Алтернатива за Србију“ коначно на правом путу да Србија одбаци мантру како један политички савез какав је ЕУ, наводно нема алтернативу. За нас из Треће Србије само и једино државотворна идеја нашег народа нема алтернативу.

Подршка Србима стратешко питање

Срби у Црној Гори су добрим делом заборављени од актуелне владе у Београду. Да ли Србија треба да мирно стоји по страни и не штити српски народ у Црној Гори или има обавезу да буде присутна?

– Срби ван територије Републике Србије јесу питање које мора имати адекватан третман у државној политици. Онај ко то заборавља, свесно се одриче подједнако и себе и својих корена, али и ускраћује право српском народу да интегрално буде повезан, ако не државним, а оно везама које надилазе границе и државне поделе. У том смислу, констатујем да оно што тренутни режим у Републици Србији пројектује као државну политику према Србима у Црној Гори, а то је одлучивање на нивоу дневне политике уместо стратегије, не само да не даје резултате, већ управо шаље поруку антисрпским елементима и покретима да још јаче и безобзирније ударају по свему што је српско. Власт у Црној Гори осећа недостатак подршке српским организацијама и зато је на сцени бруталан обрачун државних структура и са самим постојањем српског имена и језика. Тако долазимо до онога што се мора радити, а то је прије свега интензивнија сарадња у области пре свега медија, културе, просвете и привреде. Морамо све учинити да се наши сународници у Црној Гори осећају заштићено, поштовано и безбедно. Понављам то је питање стратегије, а не дневне политике или пустог бусања у српска прса без осмишљеног концепта и идеје.

Како гледате на то да су Срби у Црној Гори безмало постали грађани другог реда – укида се српски језик, протерују се свештеници СПЦ, преименују улице са називима српских великана….

Ако је ЕУ, којој Црна Гора наводно, макар декларативно стреми, прокламовала принцип слободног протока робе, људи, капитала и идеја, онда је несхватљиво да таква правила Ђукановићев режим примењује за све европске народе, осим за свој, аутохтони српски народ. Однос власти према српском становништву у Црној Гори има све одлике силеџијства, одсуства једнаке примене права, као и циљаног и несметаног процеса затирања трагова.

Мироје Јовановић

Када вам један режим, кроз уста неуспешне модне креаторке, одређује шта ће и како бити устројено и постављено на српским храмовима и манастирима, или кроз одлуке њене наследнице покуша скинути таблу која стоји преко 80 година, вама мора бити јасно да се судбином српске културе у Црној Гори баве неуки следбеници екстремистичког концепта поништавања једног идентитета.

Дакле, сталним притиском државних органа, Срби долазе у ситуацију да бране основна права, која су им гарантована у целом свету осим у постојбини. Нека ми не буде од стране читалаца замерена оволика слобода, али подсећам вас да ни министар Рашко Коњевић ни ја нисмо рођени у Црној Гори, а он ипак узима себи за право да накарадним управним одлукама протерује читаве свештеничке породице и да за то не одговара. Ја сам себи узео за право да коментаришем појаве које имају за циљ да ме убеде да су моји преци из Катунске нахије, „грешком“ говорили српским језиком и „грешком“ се изјашњавали као Срби. Једина грешка је што је заговорницима таквог концепта дозвољено све, а Србима није одобрено чак ни право на језик. Право је сваког Црногорца, Брђанина или Херцеговца, који живи далеко од своје постојбине да се брине за светиње које су преци зидали не за распопе и смутљивце, него за учењаке, духовнике и подвижнике.

Ставити тачку на лутања

Колико је положај Срба у Црној Гори, али и у региону, у фокусу деловања Треће Србије. На који начин, по Вашем мишљењу, треба бранили интересе Срба у Црној Гори и у региону?

– Трећа Србија има концепт сталног одржавања веза, контаката и сарадње са свим организацијама српске провинијенције, ма где се оне налазиле. У том смислу, будно пратимо процесе у Црној Гори, и као и ви који живите кошмар једне антисрпске хистерије сагледавамо начине да се из таквог стања коначно изађе. Одржавањем односа са српским организацијама у Црној Гори, државним српским структурама у Републици Српској, српским организацијама и покретима у Хрватској, Македонији, Трећа Србија се припрема да у тренутку када буде имала прилику и част да води Србију, своја искуства преточи у нову државну политику према Србима уопште.

laslo blaskovic jovanovic

Српство је јако и онолико колико су јаке Србија и Република Српска, али и онолико колико је српски народ организован у свим срединама у којима живи и постоји. На примеру активности Треће Србије видите да је и потребно и могуће водити активну регионалну политику према српском народу уопште, увезивати се и чекати тренутак у којем ће пун капацитет такве сарадње дати своје плодове. Одбрана Срба и српских права у Црној Гори, мора постати државно питање у Србији, јер без тога ће Србија наставити да лута, а злонамерници у Црној Гори ће наставити да „туку“ без задршке и последица.

Очекујете ли јаче притиске на Трећу Србију да се одрекне Косова и Метохије, дигне руке од Срба у региону и окрене леђа Русији? Говори се и о томе да су САД ставиле вашу партију на „црну листу“ због подршке руском народу?

Свако ко озбиљно промишља о стратешком положају српског народа, зна да се сваки уступак, посебно територијални, који не буде компензован, сматра за слабост. Са жаљењем констатујем да државна политика према Космету није ништа озбиљнија ни организованија од политике према Србима у Црној Гори. Када то кажем имам у виду да је Србија деценијама уназад вођена без озбиљних анализа и пројекција државне и националне политике. Рађено је од данас до сутра, без плана и циља, а последица тога су празна српска села и на Космету, тако и у Шумадији. Космет је само лакмус папир, добар пример тога да српско државно руководство често не види даље од наплатне рампе у Бубањ потоку. То за последицу има и демографски пад, и спољнополитичка лутања и стратешку збуњеност.

Ми из Треће Србије смо те дилеме решили одавно, и у овом сукобу великих, од којих нам атлантисти нуде ништа и то сваки дан, и Руске федерације, која је гарант наше државности, бирамо пут словенске културне и стратешке солидарности и сарадње. И зато је логична наша подршка руском народу по питању признања Крима, који је историјски и етнички део Русије, као и руском народу који страда од фашиста у Новорусији. Ова подршка која је политичка, али и хуманитарна је засметала делу западне јавности, и то делу који по мишљење иде у Брисел, а по стратегију у Вашингтон.

Задовољни смо да наши пројекти буде интересовање искрених и честитих људи и на Западу, па имамо ситуацију да наша помоћ и подршка руском народу не искључује него чак и подразумева добру сарадњу са читавим низом партија и покрета у Западној Европи, којима је доста Брисела, и које желе да обнове пун суверени капацитет својих држава. Концепт Нове Европе, чија је путања Париз-Берлин-Москва, који је Трећа Србија активно имплементирала и у коме учествује са партнерским организацијама је прихватљив и на Истоку и на Западу, и ми можемо изразити наду да ће и српство у Црној Гори осетити корист и напредак од овог пројекта који промовише праве вредности старих европских народа какав је српски народ.

Извор: ИН4С портал