Проф. др Ненад Крстић: САЊАО САМ ЈЕДАН САН

12.07.2015.
Alternativa za Srbiju (9) Nenad Krstic

Аутор: проф. др Ненад Крстић

Сањао сам ноћас један сан. Леп сан. Готово нестваран, зато је и сан. Снови су често нестварни, неоствариви. Према мишљењу Фројда, снови су поруке из људске подсвести, тајне шифре и знакови онога што се дешава у дубини људске душе. А Фројдов следбеник, Карл Густав Јунг, тврдио је да је сан природни феномен и ненамерна појава која не зависи од воље, жеље, намере и постављених циљева свесног дела личности. Иако нисам психоаналитичар, сматрам да је сан одраз онога што бисмо желели да се оствари, или, одраз онога што нас плаши. Ако нисам у праву, онда ћу овде говорити о сну који будан сањам. О мојим жељама, идеалима који су на рубу збиље, а делом додирују нестварно, неоствариво.

 Дакле, сањао сам да су се сви истински српски родољуби удружили и оформили један јединствен покрет. Покрет који би спасао Србију од њеног даљег урушавања, од њеног распарчавања, од њеног нестајања. Да, нестајања, јер као што нестају животињске врсте, тако нестају и државе. И настају нове. Тај покрет, који се јавио у мом сну, окупио је и политичке странке и политичке организације, и интелектуалце (оне праве, а не оне лажне, који већ годинама, па и деценијама, преко најутицајних медија „едукују“ српски народ, и који у суштини раде у корист оних који не желе добро Србији). У том покрету, наравно, било је места и за представнике Српске православне цркве, као и за све оне које овде нисам споменуо, а којима је Србија у срцу.

Покрет је окупио и десничаре, и центристе. И левичаре, опет оне праве, а не оне који се представљају левичарима, а у ствари заступају интересе неолиберала. Јер у овом историјском тренутку, није много важно да ли сте левичар, десничар или центриста по опредељењу. Много је важније да ли сте суверениста или атлантиста. Јер су атлантисти, непоколебљиви заступници неолиберализма, ти који су највећа претња за опстанак Србије. И не само Србије. Под плаштом децентрализације, они желе да дезинтегришу Србију. И не само Србију. Дезинтегрисати све европске државе, претворити их у некакве регије без икаквог идентитета, то је циљ! На удару су прво оне мале, слабе, а потом следи она велика: Русија. А паралелно са овим процесом, треба оформити Светску владу.

Она ће бити та која ће одлучивати о томе шта је добро, а шта није добро, шта ваља чинити, а шта не ваља чинити. А да би оформили ту Светску владу, атлантисти морају још много тога да ураде. „Децентрализација је спас за привреду ваше земље“, говоре нам они из дана у дан, из месеца у месец. И зато охрабрују, и не само охрабрују, већ и финансијски помажу оне који би, ради својих ситних политичких и личних интереса, хтели да и даље буду на власти. Па чак и по цену распада Србије. Сваког часа очекујем да се захтеви за децентрализацијом и овако малене Србије радикализују. „Отели су нам Електровојводину“, говоре све гласније они који, представљајући се левичарима, следе упутства атлантиста. И ускоро ће почети да прете! Тако што ће се жалити! А знамо коме ће се жалити. Онима који не желе добро Србији. Онима који не желе добро ни другим европским државама. Онима који би да укину Европу нација!

И зато се враћам мом сну. Те који би да дезинтегришу моју земљу, нисам сањао. За њих нема места у лепом сну. У лепом сну има места само за истинске родољубе и патриоте. „Какав националистички текст великог српског националисте“, рећи ће управо они за које нема места у мом сну. А одговор је једноставан: „Престаћу да будем националиста истог часа када буду нестале нације“. Али оне, DIEU MERCI, како кажу Французи, још увек постоје. А ако једнога дана ипак буду нестале, нестаће и оно мало слободе и демократије што је остало у овом свету у којем се, полако али сигурно, намећу нове вредности, вредности ВЕЛИКОГ БРАТА. Јер Светска влада треба да мисли уместо нас! А да не би мислила уместо нас, ваља се организовати. У многим западним земљама, већ су оформљени покрети слични покрету из мог сна. Национални, не шовинистички! Национални, да би одбранили опстанак својих нација које су се стварале кроз векове. У Француској, у Шпанији, у Италији. И наравно, на истоку, у Русији. У Србији још нема таквог покрета.

А управо је Србија најугроженија. Зато што је најслабија међу наведеним земљама. И не само међи њима. Поред Македоније, она је можда и најугроженија земља у Европи. И зато бих изнад свега волео да се мој сан оствари. Да се сви истински родољуби удруже и крену у одбрану Србије. Последњи је час!

Аутор је редовни професор Универзитета у Новом Саду и један од оснивача Алтернативе за Србију.