Политика: Катарина Ђорђевић – Да ли имате дете?

09.12.2014.
Катарина Ђоревић

Катарина Ђоревић

Ово је свакако једно од најличнијих и најемотивнијих питања које можете поставити жени која је прославила 30 рођендан и која се не одазива на реч „мама”. Илустративни доказ ове тезе јесте и текст који је објављен у суботњем издању „Политике” и који је „запалио српски Фејсбук”, да цитирам колеге са сајта Телеграф.рс, који нису сматрали неопходним да мене цитирају као аутора чланка „У Београду скоро половина тридесетогодишњакиња нема дете”.

Као аутор текста који је изазвао толику полемику и јуче стекао статус најчитанијег и најкоментарисанијег текста у „Политици”, могу искрено да кажем – било је текстова који су били личнији, емотивнији, са јаком личном нотом, који су били писани у првом лицу једнине и у којима је било видљиво моје (не) слагање са саговорницима…

Свесна чињенице да је ова тема осетљива и болна за већину жена које се нису оствариле као мајке, трудила сам се да што безличније и без изношења вредносних ставова напишем текст о паду наталитета у Србији. Јер, иза статистичког податка да 43 одсто жена нема децу, крије се заправо болна животна истина да свака друга тридесетогодишњакиња у Београду није пронашла мушкарца са којим је успела да се оствари у улози родитеља.

Или још живи у својој девојачкој соби, јер нема посао, нема новца и нема наду да ће упознати сродну душу. Можда живи у момачкој соби свога мужа и не жели да гаји дете у заједници са свекром и свекрвом? А можда је принуђена да прогута горку пилулу спознаје да њен муж не жели дете? Или мора да направи „или-или” избор између посла и материнства, јер се плаши да ће је избрисати са списка запослених ако донесе дознаке са гинекологије. А шта ако није успела да изађе као победник у борби са стерилитетом? Закони биологије су немилосрдни – свака седма жена неће оставити потомке овој планети…

Због свега тога сматрам да питање материнства ретко када има везе са феминистичким рефреном „ја нисам машина за рађање”. Одговор на питање – да ли имаш дете – суочава нас са свим лошим емотивним изборима, са компромисима које смо направиле и остале у „једнини” и са страховима због којих смо устукнуле пред породилиштем.

Мама и беба

И зато сматрам да су једино страшнији од статистике – питања наших читатељки: Са ким да правим дете? Са гомилом маминих синова који лепршају у Страхињића бана са крилима Петра Пана и у 35. години од маме очекују да им кува прву јутарњу кафу? Како да гајим дете од 10.000 динара колико ми остане када платим кирију, инфостан, интернет и најјефтинији пакет за мобилни? Зашто да рађам децу? Да иду у ратове, да гледам дете како се бори за образовање да би сутра седело на Бироу за незапослене, да ми неко колима убије дете на пешачком прелазу и прође некажњено, јер је син неког богаташа? Да морам по новинама да преклињем народ за храну?

 

Катарина Ђорђевић

Извор: Политика (09.12.2014.)