Покрајински “убунту”

21.04.2015.

Још од оснивања полиса у Грчкој, већина цивилизованог света је тежила бољем друштвеном уређењу што није изузетак ни данас. Решења која нуди савремени свет су у сваком, па и друштвено-политичком сегменту холистичка, чиме се иде у корак са глобализацијом која је закуцала на врата и до јуче непознатим племенима Амазоније.

Зато се све више помиње Јужноафричка филозофија живота, позната као “убунту”, а која подразумева хармонију са природом и другим људима. Овај специфичан начин живота инспирисао је творце истоименог оперативног система да својевремено уздрмају владавину Виндоуса. Тако је у пракси филозофија хармоније стала на пут Мајкрософтовој хармонији, која до тада није знала за праву конкуренцију.

Djurdjev

На другој страни света, на ободима интересног царства великих компанија, мало племе тежи да достигне сопствену хармонију. Тако је хармонија покрајинске и локалних власти у АП Војводини дуго одолевала конкуренцији, све до мајских избора 2012. године, када је власт у главном граду АП Војводине преузела нова коалиција. Од тада почињу сви проблеми власти у Бановини, која више није имала снаге да затрпава трагове антиуставних и криминалних процеса, без подршке локалних власти. Пошто више не припада истој категорији, владајућа покрајинска врхушка се није усудила да улази у ринг са новом републичком влашћу, већ се окомила на младу и још увек малу партију, често користећи, да останемо у боксерском жаргону, и ударце испод појаса.

Тако је главна мета у почетку био Културни центар Новог Сада са директором Андрејем Фајгељем на челу, а данас ЈП “Информатика”, чији се челници синхронизовано и неуморно клевећу и медијски прогањају. Зашто се систематски нападају виђенији чланови Треће Србије иако је ова партија, како то често наглашавају организатори ове кампање, освојила пола процента на последњим републичким изборима?

Кафкијански процес против чланова Треће Србије, а који је интензивиран ових дана, заправо се спроводи у континуитету последње три године, а све у сврху рушења актуелне градске власти у Новом Саду. Ово је једини начин да се посрнула покрајинска врхушка на челу са Демократском странком колико-толико врати на стазу политичке арене Србије. Начин борбе који су изабрали постао је популистички и таблоидан. Упорно се указује на недостатке актуелне градске власти у Новом Саду понајвише због отпуштања десетине радника, а да се при томе заборавља на статистику везану за период владавине последњих петнаест година у Србији и више од двадесет у Новом Саду а све под палицом Демократске странке.

Заборавља се на 400.000 отказа које су радници добили због вођења суицидне економске политике и најмање 200.000 младих, радно-способних људи, који су главом без обзира напустили земљу. Заборавља се и да су јавна предузећа у Новом Саду, због пројектоване презадужености, остављена у очајном стању. Стратегија је јасна: оставити хаос иза себе а онда оптужити нове власти како су неспособне, па онда понудити решење кроз демонстрације и уличне нереде који би довели евентуално до превремених избора. При томе се, попут добро опробаног зачина, никада не заобилазе виртуелни проблеми Покрајине, која се као болесник на самрти већ дуже време опире лажним душебрижницима, саветницима и спасиоцима наводно задуженим за права “болесника”, а заправо заинтересованим за тестамент истог.

Зато се у последње време све више идеолошки истичу посебности грађана Војводине у односу на остатак грађана Србије, као да неко жели да укаже на чињеницу да их они заправо и немају, јер су за то можда криви они који то по природи и не могу да достигну. Тако се реторика неовојвођанске идеологије све више дискретно меша са националном реториком, а све ово са повременим нападима на републичке и локалне власти. Кроз смушено обраћање свему и свакоме, а све у намери да се додворе плебсу пре избора, Бојан Пајтић и Демократска странка све више показују велике слабости и чињеницу да и жута може да има педесет нијанси. Тако је питање “како достићи изгубљени убунту нашег велог миста?” постало питање свих питања последњих година.

Александар Ђурђев

Извор: Данас