“Марсељеза” се чула изнад Београда

08.03.2015.

Пре тачно 100 година српској војсци у помоћ стигли француски пилоти из ескадриле MF.S99. Пилоти мајора Витре са Србима прешли у Албанију и наставили да лете на Солунском фронту.

КАДА је воз са француским ваздухопловцима 3. марта 1915. стигао из Солуна у Ниш, хроничари оног времена писали су да је настало весеље по градским улицама, које се пренoсило и у домове Нишлија. Тих 99 људи са осам авиона, из ескадриле MF.S99 из Брона код Лила, Србима уморним од ратовања били су сигнал да нису остављани од савезника.

Влада Србије је у новембру 1914. тражила ваздухопловну помоћ од Француза. Колико су у Паризу тада уважавали Београд сведочи чињеница да је ескадрила која је дошла из Француске била састављена од најбољих њихових пилота на челу са мајором Роже Витром. Међу летачима су били и пилоти Полан и Мартине, пионири француске авијације.

Како прича историчар Предраг Миладиновић, Французи су практично од почетка априла 1915. својим авионима остварили превласт у ваздушном простору Србије над аустроугарским и немачким ваздухопловством.

За осам месеци у 2015. Французи су извршили око 300 борбених летова. Оборили су два непријатељска авиона у јуну 1915. У јулу и августу погодили су и два аутроугарска монитора “Енс” и “Кереш” – прича Миладиновић. – Французи су у 1915. оборили још три непријатељска авиона, али како то није “осмотрено”, ови успеси нису званично уведени у “картон” јединице.

Ипак, како вели наш саговорник, улога Француза у Србији 1915. била је много више од летења на фронту. Наиме, Французи су у српској војсци имали сву слободу да “буду креативни” и да осмисле и уведу у употребу нове борбене тактике и решења каква у својој земљи, због војне хијерарије, вероватно не би били у прилици.

– Тако је капетан Мортиро у Србији самостално осмислио и развио систем ваздухопловног јављања, осматрања и навођења, први који је функционисао у Европи – наставља Миладиновић.

mortiro k

Систем се састојао у томе што би задужени српски жандарми осмотривши непријатељски авион разапињали беле чаршаве у правцу долетања. У исто време пољским телефонима је јављано најближем аеродрому где су дежурали француски пилоти да је осмотрен непријатељски авион и да пилот обрати пажњу на разапет чаршав на земљи и тако га прогони. Такође, Мортиро је заједно са српским инжењерима у Војном заводу у Крагујевцу 1915. конструисао и ПВО топ којим је Рака Љутовац оборио немачки авион над овим градом 30. септембра.

Наравно, ни психолошки ефекат који је долазак Француза имао на српску војску није за занемаривање. Французи који су дошли били су “пробрани” и храбри официри, а међу њима је био добровољац пилот, београдски ђак Ђорђе Себестијан Рош. У својим мемоарима после рата забележио је како је функционисала француско-српска сарадња у ваздуху. Описујући извиђане Земуна из априла 1915. забележио је и ово:

Убрзо смо били на непријатељској страни фронта и почели са извршењем задатка – проналажење места и положаја непријатељске артиљерије, на падинама око Земуна… Одједном мој пилот показује руком на букет малих белих облачића који нас окружују – као беле хризантеме. Детонације нема, али се број облачића све више приближава и повећава. Чаробно лепо, али може да буде фатално, то је непријатељска артиљерија. Пилот ми нешто говори, али га услед хуке мотора не чујем и не разумем. Израз лица пилота постаје значајан и ја се дижем са седишта и приближим му се и чујем тада добро његов глас: Nous partons? (Идемо ли?) – Nous restons? (Остајемо ли?). Одједном његов поглед постаје строг и оштар. Добијамо прве шрапнеле у крило, на коме се платно на појединим местима отвара од зрна и сећам се да сам тада пребацио руку преко рамена мом пилоту Французу и довикнуо му из свега гласа: Nous restons! (Остајемо!).

Овако своје сећање закључује Ђорђе Себестијан Рош:

Само један капетан Полан могао ми је на ту потврду одговорити песмом – “Марсељезом”. Приближио сам се још више мом другу Французу и тако певасмо “Марсељезу” заједно. Нагло смо се дизали у веће висине, да бисмо избегли шрапнеле и певали “Марсељезу” над Београдом – написао је Рош.

FirstSerbianArmedPlane1915

Французи су се повлачили са српском војском преко Алабаније – прича Миладиновић. У новембру 1915. сви њихови авиони слетели су код Призрена, а пуковник Фурније, војни аташе, сакупио је новац од свих Француза и затим је ту суму подједнако поделио сваком човеку. Пилоти и авиони су полетели за Албанију. Пет авиона је носило пет рањеника и то је остало у историји забележено као прва ваздухопловна акција евакуације рањеника. Остали Французи су ишли преко планина. Њихови пилоти остали су са Србима све до краја рата.

ЗАБРАЊЕНО СВЕДОЧАНСТВО МОРТИРОА

ФРАНЦУСКИ капетан Мортиро аутор је неких од најпотреснијих фотографија повлачења српске војске преко Албаније, али је био и тај који је објективом забележио живот француских пилота у Србији 1915.

Године 1965, на пола века од доласка француске ескадриле у Србију, Мортиро је написао књигу својих сећања о рату у Србији која никада није објављена у нашој земљи.

Према речима Предрага Миладиновића, Мортиро је, пре објављивања књиге, путовао по Титовој Југославији и вративши се кући и пишући сећања на 1915. оставио је забелешку како је приметио да су у Србији 1965. православне цркве затварају и да се религија протерује, док у Хрватској и Словенији цркве раде нормално.

Ја сам католик, али то што сам видео у Србији није нормално – забележио је Мортиро.

Кажу да је ова опаска била кључна да се књига Мортироа забрани у СФРЈ, а Мортироове фотографије француских пилота српској историографији дошле су преко др Буде Павловића, бившег директора Медицинског музеја, који их је прибавио од овог Француза.

Извор: Вечерње новости