Марко Теслић: Санкције Русији никоме нису донеле добро

04.02.2015.

Када су уведене санкције Руској федерацији од стране Европске уније, велики део стручне јавности истакао је да је то велика развојна шанса за Србију јер ће имати отворено тржиште коме су потребни производи из Србије, а као основна грана развоја представљена је прехрамбена индустрија. Међутим, ствари се нису у претходној години одиграле у потпуности тако, што показују економски параметри.

Marko-Teslić-Treća-Srbija-u-Moskvi-660x330Србија је у 2014. години у Руску Федерацију извезла робу вредну 1,32 милијарде долара. Судећи према подацима Сектора за економске односе са иностранством Привредне коморе Србије, санкције западних држава уведене Русији нанеле су штету и Србији. После четворогодишњег просечног раста од 33 одсто, прошлогодишњи укупан извоз српске привреде у Русију био је мањи за три процента. До пада вредности пласмана српске робе на руско тржиште у прошлој години дошло је упркос повећању извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Србија је у Русију у 2014. извезла храну за 307,6 милиона долара, што је за 66,7 одсто више него у 2013. години. Трговинска размена Србије и Руске Федерације у 2014. години достигла је 3,4 милијарде долара, што је за 12,3 одсто више него у претходној години. Србија је увезла робу за 2,37 милијарди, а наш дефицит је износио 1,34 милијарде долара, што је за чак 49 одсто више него у претходној години.

Овакав исход у спољнотрговинској размени Привредна комора Србије објашњава падом вредности рубље и смањеном тражњом на том тржишту. Статистички подаци нам показују посебан пад извоза обојених метала, производа од каучука, плуте и дрвета, намештаја, предива, тканина и текстилних производа.

Pобна размена две земље у првом полугодишту 2014. ишла узлазном путањом, у првих шест месеци вредела је 1,64 милијарде долара и била је већа за 21,6 одсто него у првој половини 2013. године. Извоз из Србије вредео је 486,7, а увоз 1,16 милијарди долара.

Извоз у Русију

Србија је делимично искористила шансу коју су јој пружиле санкције уведене Русији од стране западних земаља и успела да подигне ниво извоза пољопривредних производа у ту земљу. Извоз хране из Србије на руско тржиште порастао је у првој половини 2014. године за чак 68 процената и достигао 117 милиона долара. Очекивало се да ће до краја године вредност извоза српских прехрамбених производа у Русију достићи 300 милиона долара, што је и остварено. У 2014. години највише је повећан извоз свежег и прерађеног воћа и поврћа у Русију. Занимљиво је да је у прошлој години на руско тржиште из Србије пласирано кајсија за 32, шљива за 14, јагода за 11, кукуруза за девет, смрзнутог воћа за 19,4 и поврћа за 10 милиона долара. Извоз свињског и говеђег меса и месних прерађевина из Србије у Русију у прошлој години вредео је 63 милиона долара, а свих врста сира за више од 28 милиона долара.

Увоз из Русије

За разлику од енергетске ситуације од пре две године када је Србија највише зависила од увоза енергената из Казахстана, подаци показују да је у 2014. години Србија увезла из Русије чак 75 одсто енергетских сировина. То нам показује колико се енергетска ефикасност Србије заснива на руским залихама и колико су ове две земље економски нераскидиво повезане.

Као важан потенцијал у развоју српске привреде мора се истаћи важност споразума о међусобној бесцаринској трговина Србије са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, што примећују и у Привредној комори Србије. Ова позиција Србије се мора посматрати као велика развојна шанса у привлачењу страних инвестиција у српску прехрамбену индустрију. Такође, ситуација у којој се налазимо је велика шанса за домаће произвођаче, који овај споразум морају искористити за иновацију, развој и повећање количине производа како би могли да задовољимо већи део потреба руског тржишта. Управо због недовољне количине производа које тражи велико руско тржиште, нисмо успели да искористимо ову шансу на бољи начин.

Марко Теслић, члан Председништва Треће Србије