Изборски клуб: Трећа Србија покретач новог европског договора

22.03.2015.

Српска интелектуална елита имала је прилику да се на трибини Изборског клуба и Треће Србије, одржаној у хотелу Москва у Београду 20. марта 2015. године, упозна са драгоценим искуствима и активностима Изборског клуба из Москве из области унутрашње и спољашње политике.

tribina_hotel_moskva

Изборски клуб чини група 35 патриотски опредељених интелектуалаца који су се под овим именом 2012. године окупили са циљем да понуде интелектуалну алтернативу либералном концепту развоја Русије. Клуб чине угледни политичари који су својевремено били саветници председника Русије Владимира Путина, затим мислиоци, јавне личности и стручњаци из различитих области као и различитих политичких идеологија.

Говорници на трибини у име Изборског клуба били су председник А.А. Проханов, В.В. Аверјанов и Епископ Г.Г. Августин док су од домаћина говорили председник Треће Србије Мирослав Паровић и Владимир Зотов. Око 60 угледних стручњака из редова елитног српског друштва са великим интересовањем слушали су о мисији и циљевима Изборског клуба као и о перспективама сарадње српског и руског народа и учвршћивања њиховог пријатељства у овом турбулентном времену када се Европа налази под великим утцијем сила попут НАТО пакта. Важност ове трибине за Србију је у тренутку одржавања јер у Европи креће талас прекомпоновања и великог јачања утицаја снага које су за нови европски договор у којем и Русија има веома важну улогу.

tribina_sala2

„Током 90-их година руско друштво је било подељено као и српско али данас они имају елиту која је успела да постигне јединство и да буде на другом крају таса светских сила. Ми на Русију гледамо као на братски народ и као пример од кога би Србија требало да учи јер без обзира што је Изборски клуб састављен од различитих људи повезује их крајњи циљ а то је љубав према отаџбини. То морамо урадити поготово данас када је криза у Украјини на светло дана изнела један велики геополитички сукоб и када је пад границе на Криму отворио нову могућност да европски народи постигну нови договор и да врате суверинитет који су изгубили. Ако се угледамо на њих и у нашем народу нађемо унутрашњу снагу успећемо да учврстимо позицију Србије као политичког коридора између Европе и Запада“, речи су којима је своје излагање почео Мирослав Паровић.

Он је додао и то да од нас самих зависи да ли ћемо кризу која је захватила не само Србију него целу Европу претворити у трагедију или у победничку утакмицу:

„Нисмо оптерећени прошлим временима, гледамо у будућност и можемо одиграти улогу људи који ће направити платформу помирења“, закључио је Паровић.

Parovic_moskva

Владимир Зотов је напоменуо да је Изборски клуб настао уједињењем крема руског друштва са намером да направе нацрт патриотске идеологије и будућности Русије, са свешћу да будућност државе не могу направити 20 људи него народи, време и ратови.

Председник Изборског клуба Александар Андрејевич Проханов говорио је о томе да се свет налази у „посткримском“ периоду историје алудирајући на припајање Крима Русији и да је то знак борбе Руске федерације против Америке и НАТО пакта. Он је указао на то да је припајање Крима уствари припајање руска народа са Крима и из Русије јер је Крим митско место за Русију, „олтар на коме су се Руси одувек молили и на коме је проливено много руске крви“.

„Сукоб са Америком у који смо се упустили није само геополитички већ је реч о сукобу вредности и борби за превласт руског сна – божанске праведности. Овај сукоб је толико велики да неки политичари сматрају да ће се завршити распадом Русије али они не виде да је Русија достигла толику снагу да је у стању да парира САД-у. Криза у Украјини је знак да је дошло време за промене у Европи и да је Трећа Србија препозната као странка која ће успети да Србији обезбеди сигурно место на правом путу достизања новог европског консензуса. Ми јој желимо много успеха у томе и уз њу смо свим нашим срцем, као и уз целу Србију“, рекао је Проханов.

prohanov_moskva

Нагласивши да су 90-их година и руски и српски народ били у великој кризи В.В. Аверјанов је рекао да је долазак делегације Изборског клуба у Србију веома битан. Он је рекао да је конзервативна струја почела да се враћа у Русију на велика врата а један од доказа томе јесте оснивање Изборског клуба који се бори да либералну компоненту која се јавља у унутрашњој и спољној политици Русије замени са патриотским идејама и визијама којима се Русија сигурно може одбранити од негативних утицаја запада.

„Ми нисмо нека лабораторија која израђује монолитну тачку гледишта, већ отварамо врата која воде у нову идеологију Русије која представља синтезу евроазијских идеја, геополитчких идеја, социјалног конзервативизма и многих других покрета. Ми смо удружење створено да тај окрет ка конзервативизму не зауставимо већ развијамо даље. Сведоци смо времена у коме Европска Унија показала као нестабилна конструкција, и та нестабилност је убачена од стране англосаксонаца који су имали велики утицај при оснивању ЕУ а сада представљају бомбу која сваког тренутка може да је разнесе“, закључио је Аверјанов.

Епископ Августин је изјавио да је потрешен доласком у Србију – земљу у коме су се наши преци заједнички борили против непријатеља кроз историју, и да се осећа као да је дошао у завичај.

„У данашњем времену када се владари широм света све више удаљавају од вере и Бога морамо се заједнички удружити у сарадњи која нас повезује православљем. Живимо у свету поремећених вредности, морала и норме. Мислим да је Бог подарио Русији оволику територију и да су из ње многи познати умови јер је Русија велика империја и света земља. И многи други велики народи имају своје свете земље и сигуран сам да ако би посетили све те народе сазнали би да сви они размишљају на исти начин као и ми, а поготово омладина које има доста. Патријарх Павле је одрадио своје, кнез Михајло је одрадио своје,  Никола Тесла је урадио своје, а ми који данас живимо морамо на исти начин оставити траг ради будућих генерација“, поручио је на крају Епископ Августин.

knjige izborski klub

Трећа Србија има велику част што је имала прилику да угости Изборски клуб са којима дели заједничке идеје, мисли и веровања. У току њиховог боравка у Србији делегација је имала прилику да посети знаменитости Калемегдана, Храм Светог Саве и музеј Николе Тесле у Београду, затим Српску цркву Светог Николе и Српску патријаршију у Сремским Карловцима.