Иван Павловић: Да ли сам и даље члан Треће Србије?

07.07.2015.

Да ли сам и даље члан Треће Србије?

Иван ПАВЛОВИЋ

Иван ПАВЛОВИЋ

Немам одговор на то. Немам, не зато што ми се колико сутра може десити да у неком саопштењу или на некој конференцији неко прочита моје име и каже да више нисам део ово политичке приче (што јесте пракса претходних дана) , већ зато што не видим јасно да идеја Треће Србије још увек постоји.

Када сам на позив првог председника странке, Александра Протића, прихватио да будем међу оснивачима Треће Србије, стао сам у ред људи који су били спремни да подрже њене лидере. За разлику од свих других политичких организација Трећа Србија није имала лидера већ лидере. То су били: Александар Протић, мој друг, човек на чијој сам музици одрастао, човек који је покренуо издавачку кућу чија сам публика и данас, и са којим се у политичким ставовима разликујем тек у промилима. Андреј Фајгељ, један од највећих интелектуалаца млађе генерације у Србији, човек који својим знањем отвара врата српској идеји на сваком континенту. Мирослав Паровић, сјајан говорник, момак који је својим радом и знањем скренуо пажњу многих европских универзитета, а из патриотских уверења и побуда остао у Србији. Александар Ђурђев, за кога сам знао годинама пре него што сам га упознао, о коме су ми људи говорили као о једном неуморном патриоти, који је тему радне етике промовисао дуги низ година, на првом месту кроз праксу, а уз то и кроз академски рад.

То су били лидери којима сам (као и свако када уђе у неку политичку партију) дао могућност и право да говоре и у моје име, да представљају идеју које заједно градимо, како у теорији, тако и у пракси. Са њима сам прошао два изборна циклуса. На моју жалост данас већине њих у Трећој Србији нема.

О одласку Александра Протића нећу писати јер сматрам да је то лична одлука на коју је имао свако право, коју ми је саопштио питавши ме да ли се на њега љутим због тога. Нисам се љутио и подржао сам га као и безброј пута до тада.

Остали ,,одласци“ су далеко проблематичнији. Доктор Фајгељ је, колико знам, и даље на функцији заменика председника странке. То кажем пошто као члан председништва нисам добио никакав документ који ми говори супротно. Криза настала после одласка Андреја Фајгеља са места директора КЦНС (због ,,спорног“ текста на личном блогу) свој епилог је требало да добије на председништву странке 06.06 текуће године. Тако је и било, или је пак требало да буде. О ,,спорном“ тексту председништво се јесте изјаснило мада ни то није документовано или је некоме промакло да ми то достави. Све што се дешавало после тога указује ми на немогућност или можда неспремност ужег руковдства странке, пре свега председника, да са Фајгељом као својим замеником седне и разреши све недоумице. Стога јавно постављам следећа питања. Зашто сам као члан председништва странке о смени др Андреја Фајгеља сазнао из обраћања председника Мирослава Паровића медијима? Ако није смењен, да ли је Фајгељ страначким органима поднео оставку као што је то урадио Александар Протић? Када се последњи пут разговарало са Фајгељом о његовом статусу у странци и којим је страначким органима то обелодањено?

Поменута седница председништва од 06.06.2015. године требало је да да одговор и на поједине оставке, неке које су тражене, и неке које су већ биле поднешене. Дан или пар дана уочи седнице оставку на функцију генералног секретара поднео је Александар Ђурђев. О овој оставци, као и о траженим оставкама појединих чланова председништва, није се ни расправљало. Вето на расправу ставио је председник Мирослав Паровић што је предсеништво подржало. Непуних месец дана касније, без консултација како са ужим председништвом, тако и са целокупним председништвом, Паровић не само да смењује Ђурђева већ га искључије из чланства странке. Поред Ђурђева иста одлука је донешена и када је реч о Сунчици Марковић и Горану Миленковићу. Њима се на терет ставља то да су својим понашањем угрозили опстанак градске коалиције у Новом Саду током седнице градског парламента одржане 10.06. текуће године. На конференцији за медије председник Мирослав Паровић и потпредседник Мироје Јовановић своје тврдње поткрепљују помињањем стенограма са заседања које као члан председништва такође нисам добио на увид.

Без обзира на то што, као неко ко не живи у Новом Саду, немам претерано интересовање за локалне теме, протекла седница овог локалног тела је направила тектонске промене у странци којој припадам, те због тога јасно желим да поставим следећа питања: Да ли је коалиција, или неко из коалиције којој Трећа Србија припада у Новом Саду, за председника Паровића важнија од саме Треће Србије, њених оснивача, њеног чланства, и мишљења и става свих нас који смо на одређеним функцијама?
Ако није, шта га је навело да мимо консултација са члановима председништва донесе ове радикалне одлуке и због чега сматра да је то добро за саму странку? На чију иницијативу је председник Паровић поступио на овај начин?

Пошто нисам питан ни за мишљење ни за савет и пошто страначко тело којем припадам није имало прилику да да реч о горе наведеним стварима, очекујем одговоре на постављена питања. Стојим иза мишљења да оваква једнострана дела (којима се у претходном периоду сам Паровић противио) руше углед свих странчких органа, а самим тим и углед саме странке. Манир којим се део руковдства повео је далеко од оних идеала за којима смо се повели када смо Трећу Србију оснивали сви заједно. Саборност и заједнички рад су у овом тренутку далеко од реалности Треће Србије. Пуштање низ воду Андреја Фајгеља и смена Александра Ђурђева подсећају на неке не тако давне и још мање светле тренутке наше историје, када је све и свја било оличено у једном човеку, једној партији – време када је реч појединца била довољна да са другима буде готово. Изреченим личним увредама на рачун Александра Ђурђева се нећу претерано бавити, сматрам их неукусним јер је већина нас са тим човеком радила са жаром и идејом да Србију учине бољим местом. Стога упозоравам да свако блаћење њега као појединца саму Трећу Србију гура у каљугу у којој јој није место.

Са вером да се нисмо случајно и узалуд окупили, позивам све да на културан и цивилизован начин седнемо и решимо проблеме унутар странке. Насталу штету не можемо да исправимо, али још увек није касно да докажемо да стојимо иза речи: Србија има будућност. Вреди.

Иван Павловић
Члан председништва