Грађани желе враћање војног рока

30.03.2015.

Скоро две трећине грађана Србије је за поновно увођење обавезног војног рока, а тај проценат је највећи управо међу онима од 19 до 29 година, које би та обавеза прве погодила.

То показују резултати телефонске анкете коју је на репрезентативном узорку од 1.009 особа старости од 12 до 75 година спровела Агенција за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења “Оупен сорс” од 6. до 11. марта 2015. године, а које “Блиц” ексклузивно објављује.

Grb_vojske srbije, foto wikipedia.org

Ту идеју у већини подржавају и мушкарци и жене, с тим што је мушкараца нешто више (68,2 одсто) у односу на жене (55,1 одсто).

Исти однос, да је око две трећине испитаника за увођење војног рока а једна трећина против те идеје, осликава се и територијално (међу заговорницима предњаче Шумадија и западна Србија), као и у односу на тип насеља где испитаници живе, где је за редовни војни рок нешто веће расположење међу сеоским становништвом (64,7 одсто испитаника на селу и 59,3 одсто испитаника у граду).

За министра одбране Братислава Гашића резултати анкете само потврђују да Војска Србије ужива велико поверење међу грађанима.

– За увођењем обавезног рока сада, међутим, нема потребе, а није ни опција јер је за то потребно да се обезбеде милијарде динара за оспособљавање касарни које су напуштене, након обустављања обавезног служења војног рока, као и за набавку опреме. Веће интересовање младих за Војску решава се додатним упутима на добровољно служење војног рока и тако ће бити и у наредном периоду – каже Гашић за “Блиц”.

Осим поверења у војску и “војничке традиције која се у Србији баштини”, један од главних разлога за овакве резултате је, према мишљењу директора агенције “Оупен сорс” Павла Ђокића и – носталгија.

– Ту, пре свега, мислим на генерацију људи старијих од 40 година којима је војска, она некадашња ЈНА, остала у лепом сећању. То се види и по томе што је већина њих за то да војни рок, као некада, траје 12 месеци. Међу млађима који су за враћање обавезног одласка у војску, преовлађује, међутим, мишљење да би војни рок требало да буде краћи – каже Ђокић.

Он процењује да је на овакав став испитаника утицало и то што су ратови прошли, али и економска ситуација у којој, пре свега млади, војску виде као пут до запослења, до сигурности.

– Војска више није баук – каже Ђокић.

У региону

Све државе у региону одрекле су се обавезног војног рока и прешле на професионалну војску. Словенија је, наравно, била прва. Касније Албанија, Македонија, Црна Гора, Србија, као и БиХ. Обавезно служење напустиле су и Бугарска, Литванија, Летонија, Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска.

Требјешанин: Можда се шале

Психолог Жарко Требјешанин признаје да му резултати анкете изгледају “невероватно”.
– Можда има ту и оних који су се шалили када су рекли да су за увођење обавезног војног рока – каже он.
Процењује, ипак, “под претпоставком да се нису сви шалили”, како је могуће да се јавља нека врста носталгије у погледу времена проведеног у војсци, код оних који су одслужили своје.
– С друге стране, они који нису служили војску можда се воде филмовима у којима је војска романтизована – каже Требјешанин.
Он се пита и да ли су се људи тако изјашњавали баш због тога што им та могућност изгледа далека и невероватна.
– Питање је да ли би тако било и када би се сада покренула процедура за враћање обавезног служења војног рока. А сетимо се и како је било 90-их година, када је загустило – додаје Требјешанин.

Заборављене песме

Укидањем обавезе служења војног рока забораву су полако предате стотине песама које говоре о одласку у војску. Реч је о строфама уз које „мајка плаче, оцу сузе лију” јер „свог јединца прате у армију”.

„Мете” песама су најчешће мајка, отац, сестра, девојка, па пријатељи. Прављене су тако да мајка бар зарида пред свима јер јој син каже: „Певаш мајко, а сузе ти лију, свог јединца пратиш у армију”, а када она, сва уплакана, окити музику, „пуца” се на оца, јер „отац чува свој понос пред сином, ал’ не може сузе да сакрије, своје сузе помешане с вином”.

Пре 15 година на испраћају је знало да буде од 300 до 400 гостију. Само родитељима се свирало сат или два, док се поштено не исплачу. Онда фамилији, па војнику, па ред песама о девојци, а које су песме зависи од тога да ли је она ту и да ли се заветовала војнику на верност.

1. Војско моја, не зови ме сада
2. Мајка плаче, оцу сузе лију
3. Кад у војску ја полазим
4. Довиђења, друштво старо
5. Сеја брата прати у армију
6. Лишће жути, одлазе регрути
7. Ко те љуби док сам ја на стражи
8. У војску ме мајка шаље
9. Гуштерска
10. Жене воле официре
* извор музичари и радио-станице

Извор: Блиц