Интервју Мирослава Паровића председника Треће Србије

04.01.2015.

Поштовани господине Паровићу, Трећа Србија је у последњих неколико месеци имала веома богату и садржајну међународну политичку активност. Након међународне конференције чији је домаћин била организација на чијем сте челу,  „Нова Европа: Париз-Берлин-Москва“, и потписивање Манифеста за Нову Европу у Паризу, делегација Треће Србије је крајем децембра била у званичној посети Криму. Шта је био предмет разговора са руководством Крима и какви су Ваши утисци о овој посети?

Miroslav Parovic, kampanja 2015., fotos za postavljanje u vesti

Циљ Треће Србије је да заједно са нашим партнерима из Европе, а пре свега са пријатељима из Русије, Француске, Италије, Немачке и Аустрије, направимо мрежу организација широм Старог континента која ће се снажно залагати за наметање новог и другачијег концепта сарадње између европских народа и држава. Реално, само јединствена Европа од Лисабона до Владивостока има потенцијал да се одупре снажном притиску атлантиста и ове чињенице су данас свесни сви они који желе да им државе буду суверене и независне.
Са друге стране, пад границе на Криму и присаједињење Крима и Севастопоља Русији означава симболички почетак те једне нове политичке реалности у Европи и у свету. Јер не треба заборавити да је враћање Крима и Севастопоља у састав Русије први процес супротан од свих оних дешавања која је пре четврт века покренуо пад Берлинског зида. И баш зато је делегација Треће Србије била у званичној посети Влади Крима и управи Града Севастопоља. Да са једне стране тамошњем народу и руководству пружимо сву подршку зато што су били одлучни да искористе своје историјско и демократско право да буду у саставу Русије, а са друге стране да им укажемо на тај шири контекст који је отворен њиховом храбром одлуком.
А читаоцима Вашег листа ћу открити и једну малу тајну, наиме на Криму смо са својим пријатељима из Русије договарали могућност да се следећа конференција о Новој Европи одржи на Јалти, јер се наредне године навршава седамдесет година од Јалтанске конференције на којој су договорени принципи по којима ће функционисати свет после Другог светског рата. Ми и наши пријатељи из Русије смо става да је данас важно договорити нове принципе функционисања и сарадње између народа и држава Европе и баш зато је Јалта идеално место за нови почетак. Поготово је ово важно у времену када многи покушавају да ревидирају историју и да Русе, а у великој мери и Србе означе као кривце за избијање ратова у Европи током двадесетог века.

Геополитика

Такође сте учествовали на Балканско-црноморском форуму, који је одржан крајем месеца у Москви. Шта је била основна порука са овог скупа на којем сте Ви упозорили да се над Европом спушта нова гвоздена завеса и да је неопходно да се из „дефанзиве пређе у офанзиву на тај начин што ће се политичке снаге из овог дела Европе повезати са суверенистичким странкама из Западне Европе“. Можете ли за наше читаоце мало ближе појаснити акционог јачања и оживљавања идеје генерала де Гола о Европи од Лисабона до Владивостока за коју се залажете?

Европа од Лисабона до Владивостока је једна логична целина која унутар себе обједињује економски, демографски, војни, енергетски и сваки други потенцијал довољан да се активно супротстави атлантистичким снагама и да се на тај начин успостави једна врста баланса у свету који је уједно и гарант трајног мира. Такође, не треба се смети са ума да је овај простор уједно и јединствен културолошки и цивилизацијски простор.
Ево једног примера, Западна Европа има велики дефицит у практично свим природним ресурсима, а поготово у енергентима. Са друге стране, Русија обилује природним ресурсима, али оскудева у технологијама које су пак на западу веома развијене. На овом примеру већ јасно можемо видети потребу за тешњом сарадњом између истока и запада Европе.

Наравно, свима је јасно да интерес атлантистичких снага није у сарадњи између европских држава, већ у сталној тензији и конфронтацијама. Криза у Украјини и овај нови све отворенији сукоб између НАТО пакта и Русије је последица управо тежње атлантиста да спречи дубљи уплив Русије у Европу.

Снажно залагање нас из Треће Србије да се у Европи успостави другачији поредак је базирано на томе што смо дубоко свесни да ми као народ и држава имамо велики проблем уколико логика НАТО пакта и ЕУ на крају буде победила. Са друге стране, ми смо увидели да је у овом историјском тренутку улога Србије и српског народа у процесима који су кренули веома значајна, јер не треба заборавити чињеницу да је Србија данас практично једино место где исток и запад Европе могу да се без проблема сретну.

Такође, ми Срби смо једини европски народ који се активно два пута супроставио НАТО пакту бранећи право на наш начин живота, што свакако представља симбол за све оне снаге у Европи које се данас боре за повратак суверенитета и независности својих  држава.
Велика победа би била уколико бисмо успели да у времену које је пред нама за Србију изборимо позицију активно неутралне државе и да нам ту позицију гарантују све велике државе Европе. Само оваква позиција би Србији донела могућност развоја и дугорочне стабилности и за то се вреди борити и ми из Треће Србије се за то и боримо. Наравно, свестан сам да многи мисле како су мале шансе да се за тако нешто изборимо, али чак иако постоји само један промил могућности морамо дати све од себе да ту шансу искористимо, јер је питање да ли ћемо у будућности имати чак и толико могућности.

miroslav parovic 2015 kampanja (2)

Трећа Србија је недавно упозорила да се планира дестабилизација Србије,  државни удар, и да иза тог стоји Центар за примењене ненасилне акције и стратегије Канвас. Можете ли нам нешто ближе рећи о том сценарију за дестабилизацију Србију. Да ли су државни органи Србије и наша јавност, имајући у виду учешће у великом броју обојених револуција у свету, као и богату превратничку праксу ове организације и њеног лидера Срђе Поповића, примили ово Ваше упозорење са дужном пажњом и одговорношћу?

Балкан и део Средње Европе су данас практично једине тачке у којима се ЕУ и Русија  додирују и имају шансу за активну сарадњу. Баш из тог разлога атлантистичке снаге интезивно раде на дестабилизацији овог региона. Технике обојених револуција све више видимо у Мађарској, где је режим Виктора Орбана практично под свакодневним нападима, а пролетос је у Бугарској оборена Влада због Јужног тока и практично је у тој држави за три месеца потпуно промењена политичка сцена и њихова новоформирана Влада је одустала од даље сарадње са Русијом.
Оно што се у Србији спрема то је једна врста новог ДОС-а који не би заменио само актуелну Владу, већ и целу политичку сцену. За овакав сценарио им је потребна улица и баш зато је план да се по старим методама покрену наводно мирне демонстрације испред зграде Нафтне индустрије Србије у Новом Саду, које би веома брзо прерасле у „спонтани“ улазак демонстраната у зграду и угрожавање безбедности запослених од којих су многи руски држављани. Ово би наравно довело до кризе у односима Србије и Русије. Цела операција је базирана на порукама да је Србија оштећена од стране Русије и како „пребогати Руси требају да врате НИС сиромашним Србима“ и због тога је управо и одабрана локација где планирају да овај сценарио покрену. Срђа Поповић и његов КАНВАС су одабрани као поуздани извршиоци радова који имају велико искуство у примени техника за изазивање обојених револуција.
Што се тиче реакције државних органа, тешко је и очекивати да институције које се системтски уништавају годинама сада од једном почну да раде. Исте те институције нису реаговале ни када су Уједињени Арапски Емирати пре готово два месеца КАНВАС ставили на листу организација које су оптужене за тероризам.
Због свега тога ми смо се одлучили на потез да јавно обелоданимо целу причу јер сматрамо да је време да се обични људи укључе у систем заштите државе, јер је то једини ефикасан начин одбране од „обојених револуција“. На примеру Евромајдана у Кијеву смо могли да видимо да је међу „спонтаним“ демонстрантима којих у почетку није било много, веома брзо настала практично цела нова политичка сцена и да су се „НАТО-ЕУ лидери“ пред телевизијским камерама практично стварали као на покретној траци, а то Србији не треба.

Parovic Slika 2

Како уопште оцењујете стање у Аутономној Покрајини Војводини, где покрајинску власт води Бојан Пајтић председник Демократске странке. Да ли Војводина, имајући у виду њен вишенационални етнички састав, може бити следећа фаза једне програмиране стратегије дестабилизације Србије. Трећа Србија партиципира у градској власти Новог Сада где се осећа пулс Покрајине. Каква су Ваша сазнања и погледи по овом питању?

Концепт аутономије Војводине какав су га усвојили комунисти је и направљен са циљем  да се северна српска покрајина лагано издвоји из државног оквира Србије. Већ деценијама се ствара тај један подвојени менталитет и управо ће снаге које желе да Србију трајно отргну од сарадње са Русијом и покушати да Војводину као некакав „европски регион“ на мала врата уведу у ЕУ и да тиме практично Србију онемогуће да буде чак ни локални фактор у геополитичким кретањима.
Ми из Треће Србије смо ово препознали и баш зато смо доста велики нагласак у нашем деловању ставили на рад у Војводини. Трудимо се да јачамо изворни концепт Војводине која је настала као Српска Војводина и да афирмишемо идеју да је модерна српска држава настала као заједнички подухват Срба и северно и јужно од Саве и Дунава и да се не могу одвојити Вук и Доситеј или Крушедол и Троноша.

Како Ви оцењујете стање у Србији, односно стање нације. Шта Србија треба да чини изађе из економске и социјалне кризе. Каква је Ваша визија Србије?

Дугорочно Србију видим као политички и војно неутралну државу која активно сарађује са другим државама Европе у оквиру једног новог и другачијег договора између народа и држава на старом континенту. Да би до овога дошло на средњи и кратки рок Србија пре свега треба да заустави пропадање и да се коначно нађе стабилно стање са кога бисмо поново почели да градимо институције државе. Предуслов просперитета и нормалног живота у било ком друштву јесу институције које функционишу и баш због тога ми из Треће Србије толико инсистирамо на томе да морамо поново изградити државу. Толико на томе инсистирамо да смо чак и организацији дали име Трећа Србија сугеришући да у 21. веку имамо обавезу да после Немањићке, потом Карађорђеве и Милошеве ми као нараштај по трећи пут у својој историји направимо независну, снажну и поштовану Србију.

Оно што заиста разликује Трећу Србију од великог дела политичке класе јесте у програмском смислу једна продуктивна синтеза националног идентитета и културних и других тековина Европе и света, а у реализацији тих идеја једна пословност, радна етика, разумевање и уважавање не само својих него и других политичких и пословних интереса других, пре свега партнера. Колико је предуслов за излазак Србије из кризе, поред осталог, и просвећивање српске политичке елите, њено суштинско прихватање одговорности за судбину државе и нације, одговорности за изговорене речи и учињена дела?

То је један од предуслова да се у Србији било шта промени. У нашем друштву већ дуго година влада својеврсна завера медиокритета који недозвољавају никоме ко је квалитетан да има било какву проходност у друштву. На овај начин је путем негативне селекције загађен практично цео јавни простор.
Оно што је Трећа Србија понудила јесу нови и некомпромитовани људи који су спремни да се изборе са старим системом који Србији није донео ништа добро. Ми данас, двадесет пет година после пада Берлинског зида на политичкој сцени практично да и немамо битније промене, већ једни те исти људи и једна те иста логика владају.
Дошло је време да се прекине да спирала која Србију вуче на дно и да нови људи преузму одговорност за српско друштво и да у времену у коме почињу да се дешавају глобални тектонски поремећаји и да дувају неки нови ветрови поставе српска једра тако да коначно као народ и држава будемо победници у глобалној утакмици.

Извор:
Геополитика