Фондација Достојанство: У Манастиру Крушедол одржан помен Војводи Шупљикцу

27.12.2014.

У манастиру Крушедол у присуству старешинства манастира и чланова Фондације „Достојанство“ је данас одржан помен војводи Стевану Шупљикцу, првом војводи у Српској Војводини 1848 године.
У име Фондације, присутнима се обратио Марко Теслић који је истакао да је славни Стеван Шупљикац, био први војвода српске Војводине.

Vojvoda Stevan Supljikac manastir Krusedol - Fondacija Dostojanstvo

Када су Срби по договору са аустријским царем настанили област јужне Угарске том приликом су добили народне привилегије. Једна од њих је нашим прецима гарантовала избог народног вође који је требао да носи титулу војводе. Са избором Стевана Шупљикца 1848. Српска Војводина је званично установљена. Она је нама значајна због тога што је у одсуству матичне државе била једини простор на којем се чувала и неговала српска култура и српска државотворна мисао“, рекао је Теслић додао да српски национализам у то време није био декларативан већ је био делатан и остварио је врхунске резултате, зато што је тај национализам био инспирисан Христом и светосављем и као такав био победнички.

Vojvoda Stevan Supljikac manastir Krusedol - Fondacija Dostojanstvo

Помену је присуствовао и Ђорђе Србуловић из Завода за заштиту споменика културе Новог Сада који је подсетио присутне да је на Мајској скупштини проглашена Српска војводовина, а пуковник Огулинске регименте Стеван Шупљикац је изабран за Војводу, јер је процењено да је то заслужио својим војничким знањем и искуством, али и због тога што су га високо ценили на Двору, што се сматрало важним за развој будућих догађаја и признање Војводовине. Тако је изабран први српски војвода Српске војводовине.

Стеван Шупљикац представља само један од мноштва негде затурених, па изгубљених знакова на српском путу. Што је најчудније, тај путоказ је један од најуочљивијих и највећих, те је заиста требало напора да га, незнано где, затуримо, а потом и заборавимо. Та наша потреба да стално будемо модерни, напредни, да стално будемо „ин“, да гледамо напред, а не назад, да видимо од чега се живи и слично, довела нас је у позицију криминализованог народа који је стално „аут“. Уместо помодне трке у којој је живот кастинг и стајлинг, требало је држати се проверених стаза, бити изнад и изван бесмисленог кретања. Бити у складу са Богом, прецима, самим собом и потомцима”, рекао је Србуловић.