Др Горан Николић: Велике разлике руше друштво

19.03.2015.

Неједнакост у богатству у Србији скоро на нивоу ЕУ. Богатство у тржишном друштву зависи од постојања богате средње класе која може да купи обиље робе и услуга. Превише неједнакости носи ризик револуција.

Пo Пикетију, писцу најутицајније економске књиге после Кејнза: Капитал у 21. веку, капитализам аутоматски генерише произвољне и неодрживе неједнакости, а богати постају још богатији. То радикално подрива меритократске вредности на којима се заснивају демократска друштва.

Пикети индиректно поставља и питање колики је ниво доходовне неједнакости који неће довести до урушавања друштвене кохезије и стабилности.

Индикативно је да би Кина могла бити парадигма процеса које описује француски економиста. Након смрти Мао Цедунга 1976. неједнакост прихода снажно је нарасла. Није ли стога раст неједнакости цена коју је Кина морала да плати у свом бегу из сиромаштва?

dr goran nikolic, foto portalanalitika.me1

Да ли су свет и Србија у ери у којој је превише неједнакости? Односно, да ли свака епоха има ниво неједнакости који јој је потребан? Различити економски системи најбоље функционишу са различитим нивоима неједнакости, стварајући селективне притиске да се награђују групе које се крећу ка ефикаснијем нивоу производње. Прелазак из једног у други систем може бити трауматичан, као данас, када таласи економских проблема и изражено незадовољство јавности сугеришу да је неједнакост превисока.

Пре 15 хиљада година човечанство је било састављено од ловаца-сакупљача који су енергију потребну да преживе добијали од лова и сакупљања биљака. Тада су сви били врло сиромашни, али једнако сиромашни. Антрополошке студије данашњих преосталих сакупљачких друштава указују да је њихов Гини коефицијент (мера неједнакости) просечно око 0,25, слично као код скандинавских земаља данас, које имају највећу доходовну једнакост у свету.

Припитомљавање животиња и узгајање биљака почиње у десетом миленијуму пре Христа, чиме се ствара више енергије, односно обимније залихе хране. Иако су просечни приходи порасли у пољопривредним заједницама, економска структура друштва се променила, те су била награђена она која су постала мање једнака. Наиме, пољопривреда захтева много сложенију поделу рада него нпр. лов. Стварање првих тржишта ствара услове за већу специјализацију, док закони који подржавају државну принуду играју још већу улогу у расту економске неједнакости (неко постаје племић, а други сељаци или робови). Просечни Гини коефицијент у пољопривредним друштвима је достигао високих 0,45.

Индустријска револуција је опет све променила. Изванредна снага фосилних горива донела је огромну количину енергије, што је утицало на десетоструки раст просечних прихода. Експлоатација фосилних горива захтева комплекснији поделу рада него аграр, а неуспеси фашизма и комунизма указују да друштва у којем слободно тржиште преузима вођство, имају тенденцију да боље економски функционишу. Међутим, овај привредни систем производи нову тензију: они који економски јачају могу своју моћ да претворе у политичку, која опет доводи до раста неједнакости. Поред тога, богатство у тржишном друштву зависи од постојања богате средње класе која може да купи обиље робе и услуга. Превише неједнакости носи ризик револуција. Постоји “прави” ниво неједнакости и друштва која ће у оптималној равнотежи просперирати (“идеални” ниво доходовне неједнакости је између 0,25 и 0,35). Власт препознаје ово и користи прогресивно опорезивање и друге фискалне трансфере да смањују економску неједнакост.

Приче о изразито великим разликама у дистрибуцији дохотка у Србији нису тачне. Гини индекс, који је опадао после 2000. да би се стабилизовао од 2008. је тек нешто виши него исти коефицијент у земљама чланицама ЕУ. Сиромашење и раст економских неједнакости је у нашој земљи почело 80-их (са дужничком кризом) и највеће размере попримило с годинама недавних ратова и економских санкција.

Доходовна неједнакост у Србији је стабилна у периоду 2008-2012 (0,30). Ипак, треба узети у обзир да се више од четвртине промета у Србији реализује у сивој зони. То указује да је у нашој земљи већи степен стварне неједнакости, чему је допринело и то што су неки остварили енормни раст богатства услед спорних приватизација.

Др Горан Николић, Институт за европске студије

Извор: Вечерње новости