Бојан Панаотовић: Санкције Русији биле би одраз политичког дилетантизма и слепила

11.09.2014.
Бојан ПАНАОТОВИЋ

Бојан ПАНАОТОВИЋ

УВОЂЕЊЕ САНКЦИЈА РУСИЈИ БИЛО БИ ОДРАЗ ПОЛИТИЧКОГ СЛЕПИЛА И ДИЛЕТАНТИЗМА

    Било би беспредметно и доколичарски бавити се темом из наслова јер је потпуно белодано и евидентно да би увођење било каквих санкција Русији од стране Србије представљало аутогол политичке шепртље, моралног патуљка и економске незналице, да нису још увек гласни они који сматрају да је ову ствар неопходно учинити и да у свему треба беспоговорно следити диктат ЕУ. Сходно реченом потребно је, пред јавност Србије, подастрти још неке аргументе против једне овакве евентуалне, неразумне и погрешне одлуке. Разлог више за још једно подизање гласа против санкција Русији јесте и подстицај државном врху да истраје у актуелној позицији пријатељства са Русијом и да не подлегне притисцима и квазиаргументима из еурофанатичног дела јавности и бриселске политичке кухиње.

    Оне који чврсто стоје на становишту да треба беспоговорно и у свему следити вољу и диктат Брисела, ваља најпре запитати – да ли беспоговорно, без отпора, промишљања и калкулисања радите све што од вас захтева ваш брачни друг, родитељ или дете? Наравно да не. Рецимо да имате воћњак пун јабука и шљива надомак града и да вам комшија са десетог спрата солитера у коме живите месечно откупи по 500 килограма сваког чиме ви сасвим пристојно допуњујете кућни буџет у летњем и јесењем периоду. Одједаред, ваша супруга тражи да прекинете пословне односе са суседом и чак одете и лупите му шамар, само зато што се он посвађао са заједничком пријатељицом из зграде прекопута са којом су до јуче сви били у добрим пријатељским и пословним односима. Да ли ћете то учинити? Наравно да нећете осим уколико нисте беспризорни папучар без сопственог става и достојанства, а такви заврше као онај мушкарац у причи Чарлса Буковског кога жена својим злоупотребама смањује све док се он и физички не сведе на ниво од десетак центиметара.

Русија EU санкцијеНо да напустимо терен метафора и симболике и позабавимо се конкретним политичким и економским аргументима. Јоханес Хан, аустријски политичар који ће ових дана постати европски комесар за политику суседства недвосмислено је ставио до знања целокупној јавности, а посебно веселом друштву са Балкана које жуди за учлањењем да “У догледно време неће бити пријема нових чланица у ЕУ”. Такође, Хан је истакао да су солидна припрема и квалитет много важнији од брзине пријема. Дакле, сваком човеку који разборито промишља јасно је да би евентуално прихватање захтева да се уведу санкције Русији биле потез политичког самоубице који затеже односе и квари пријатељство са земљом са којом је у традиционално добрим односима, док се истовремено, не чак ни закулисно или притворно већ званично, јавно, гласно и јасно саопштaва да у “догледно време” неће бити пријема нових чланица.

    Ваља поставити питање еурофанатичном делу српске политичке позорнице – не виде ли колико би гротескно, лакрдијашки и недолично било да један економски болесник са крајње скромним БДП-ом, нејаким извозом и огромним дугом, уводи санкције било коме! Чак и Линхенштајну, Сингапуру или Црној Гори, а некмоли земљи чије тржиште износи 150 милиона потенцијалних потрошача!

    Даље, у време светске економске кризе, када се и моћне економске силе света труде да прошире тржишта и задобију купца више, земљи Србији са око милион незапослених и која је у зони дужничког ропства, свака продата јабука и сува шљива су значајни и спасоносни, као и свако радно место и посао за компаније и пољопривреднике. Из тог угла гледано, идиотски би било увести санкције и Луксембургу или Босни и Херцеговини, а некмоли многољудној Русији са којом имамо низ одличних међудржавни уговора и споразума.

    Готово да је излишно писати о томе да би се овим потезом угрозио и процес изградње Јужног тока у Србији који би могао да представља један од послова века наше привреде и моћан замајац нашим фирмама те шанса за отварање десетина хиљада нових радних места.

    Примерено је јавности у Србији поставити и следеће, више него занимљиво питање – како би смо се поставили да су Русија и Путин затражили да уведемо економске санкције ЕУ? Велики део јавности(с правом) би то назвао дипломатским скандалом, нечувеним притиском и евентуално прихватање таквог предлога – економским суицидом. Е па, уважена господо, уједначимо аршине. Што би важило за Путина, требало би да важи и за Брисел и непристојне понуде и предлоге који отуда долазе.

Русија EU санкције

    Иако је за део политичке чаршије ово тривијално питање, за већину грађана сасвим сигурно није, па ваља подсетити и на чињеницу да је управо Русија брана која у Уједињеним Нацијама блокира процес заокруживања косовске независности и добијања столице у УН за Косово без које оно никада неће бити држава са свим битним прерогативима као што су то све остале чланице УН.

    Пут политичке неутралности у вези са кризом у Украјини, као и истрајност у томе да се не подлегне притисцима, једина је исправна спољноплитичка позиција Србије у овом деликатном светском геоплитичком моменту.

Бојан Панаотовић

(аутор је социолог и члан председништва Треће Србије)