Александар Ђурђев: Оштрије са азилантима

13.08.2015.

Морамо да направимо разлику између избеглица који са породицама трагају за бољим животом и оних који су спремни да краду и отимају.

 Србија мора да заштити своје грађане од све учесталијих проблема са групама азиланата. Морамо да направимо разлику између избеглица који са породицама трагају за бољим животом и оних који су спремни да краду и отимају. Потребно је изменити законодавство и пооштрити казне за илегални прелазак границе како би грађани Србије били заштићени од криминалаца који су се помешали са избеглицама.

Зашто мигранти долазе управо у Србију? Када уђу у Грчку која је чланица ЕУ, зашто не наставе кроз Бугарску и тако олакшају пут до одредишта? Зашто, уместо тога, људи који их илегално транспортују бирају пролаз кроз Македонију и Србију, иако знају да их на крају пута чека зид ЕУ. Тачније, мађарска жица.

Одговори су сажети у једну тачку: нејасан став нашег законодавства према том проблему. Бугарско законодавство много оштрије санкционише илегални прелазак границе – до три месеца затвора. У Србији они који су ухваћени у илегалном преласку проведу у затвору десетак дана. Последица тога је да је на северу, у Војводини. угрожене безбедност грађана, имовина, ред и мир. Велику штету трпе и локалне самоуправе. А само зато што Србија није умела да заштити свој интегритет.

aleksandar djurdjev govornica

И на крају, највећа лавина критика падне на Балинта Пастора само зато што је скренуо пажњу на проблеме. Иако наши грађани на северу Србије из хришћанске самилости помажу азилантима давајући им храну, пиће, одећу и лекове, то не значи да проблеме не треба назвати правим именом и понудити решења. Тако бисмо доказали солидарност према азилантима, али пре свега одговорност према нашој држави.

Други аспект проблема је дугорочно економски. У првом полугодишту, азил је затражило више од 35.000 избеглица из Азије и Африке, а процењено је да ће до краја године тај број нарасти до 100.000. Трошкови Србије за тражиоце азила годишње би порасли до 150 милиона евра.

Трећи и потенцијално најпогубнији аспект је очигледна диверзификација становништва. Становништво Србије полако нестаје, више људи умре него што се роди. Процењује се да је од прошлог пописа становништва, а који је спроведен пре само четири године, Србија изгубила око 150.000 становника. Истовремено, европски зид на мађарској граници има за циљ да задржи избеглице у Србији.

Извор: Вечерње новости

vecernje novosti