Нови Стандард: мр Живко Чурчић – Нова жетва, стари проблеми

03.07.2013.

IMG_1785Иако је након последњих избора дошло до промене власти у Републици Србији, помаке напред грађани Србије и даље не могу да виде голим оком. Исто то могу да кажу и  паори, који су ових дана започели један од најважнијих годишњих послова, жетву пшенице.

Стигла је нова жетва, али стари проблеми који се из године у годину понављају су остали непромењени. Жетвени радови су у пуном јеку, а откупна цена хлебног зрна је и даље права непознаница. Лицитира се различитим ценама од 15 динара по килограму колико плаћају поједини откупљивачи, па до 25 динара по килограму, колико паори мисле да вреди производња пшенице. Нажалост један од најважнијих чинилаца, а слободно могу рећи и најодговорнији за прехрамбену сигурност грађана, држава Србија до сада није дала конкретну понуду. Највероватније су наши изабрани представници чекали датум, а сада чекају ребаланс буџета и најављену реконструкцију Владе, па се можда након завршетка жетве и огласе.

Све ово је показатељ непостојања одговорне државотворне политике и чистог политиканства владајућих странака. Када се прича о расту БДП-а, онда је пољопривреда поред „ФИАТ“-а један од најважнијих фактора. Међутим када треба помоћи паорима, који иза себе имају једну од најкатастрофалнијих година, државе нема. Сада када стижу први прави новци у избушене паорске џепове, кајмак као и обично прво треба да покупе трговци, а они који су проливали зној и стварали нову вредност треба да се задовоље са мрвицама. Опет су пољопривреда и српски сељак добри само у предизборним кампањама, када их сви политички лидери обилазе, тапшу по раменима и сликају се по шталама. Када треба преузети одговорност нико се не јавља. Министар се не оглашава већ неколико дана, а у медијима о жетви пшенице већ неколико дана скоро да нико и не извештава. Прва вест ових дана је улазак Хрватске у ЕУ, тамо неки датум, споразум, реконструкција Владе, ребаланс буџета, а од скора и прича о новим изборима. Све неке узвишене ствари, а ништа овоземаљско, конкретно, као што је жетва.

cur03073aОдговорност око овог систематског проблема није само на ресорном Министарству, жетва пшенице је једно од стратешких питања за сваку озбиљну државу и одговорност је на целој Влади. Откуп пшенице директно зависи од новца у буџету, ког знамо да нема довољно за све, али и то мало новца је до сада расипано на некакве мегаломанске пројекте и вечите губиташе. Важно је напоменути и то да су робне резерве под ингеренцијом Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Тако да је проблематика око откупа пшенице за робне резерве један изузетно сложен посао. Све то потврђују откривене неправилности и силни мањкови код складиштара, који су чували пшеницу за Дирекцију за робне резерве.

Који су то конкретни потези од стране државе у овом тренутку? Дефинитивно откуп од 100.000 тона квалитетне хлебне пшенице и то А1 класе, по цени од око 22 динара. Стављање у фукнцију система јавних складишта, које још није заживело у пракси. Надокнађивање мањкова пшенице у складиштима од стране одговорних складиштара, са високо квалитетном пшеницом. Строга контрола откупа и поштовање свих стандарда, како нам се не би поновила „афера афлатоксин“, јер је ова година била изузетно повољна за појаву болести на пшеници.

Који су дугорочни потези које треба спровести, како би унапред отклонили ове вишегодишње проблеме у жетви пшенице? Детаљан попис државне имовине у погледу силоса, складишта, као и ускладиштене робе. Пребацивање Дирекције за робне резерве под надлежност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Планирање, праћење тржишта и доношење одлука о количини и цени откупа пре почетка жетве. Доношење дугорочне стратегије пољопривредне производње.

Шта би са друге стране паори требали да ураде? На првом месту да се организују и морају да забораве поделе на велике и мале, на ратаре и сточаре, на воћаре и виноградаре, већ да удружено наступају како на тржишту тако и на политичкој сцени Србије. Једноставно нико не заступа интерес сељака у парламенту и нико то не може да уради боље од њих самих.

 Извор: standard.rs