Нови Стандард: Мирослав Паровић – Картел у култури – покретач медијске хајке

22.06.2013.

Miroslav-Parovic-04-690x459Када је петог октобра 2000. године пао режим Слободана Милошевића, заједно са њим су срушени остаци националне културе у Србији. Док је један део досовског апарата са машинкама упадао у Народну банку, а други на багеру у Народну скупштину, дотле су кадрови махом школовани као Сорошеви стипендисти улазили у Народни музеј, Народну библиотеку и остале институције културе од националног значаја.

У годинама које су уследиле били смо сведоци да је екипа из Народне банке под своју шапу ставила читав финансијски систем Србије и да је у финансијама створен Картел, који и сада влада. Посведочили смо како је екипа из Народне скупштине засела на власт и да добар део њих читавих 13 година са власти није ни силазио, док је екипа из Народног музеја и Народне библиотеке затворила обе те институције, па Народни музеј и даље не ради, а Народна библиотека прорадила је тек недавно. Наравно, излишно је рећи да је та сорошевска клика направила свој Картел у култури и да ми у Србији већ више од деценију имамо само манифестације које нам они организују, књиге које нам они пишу, представе и филмове које нам они режирају. Ти људи нам сваки дан врло педантно мењају идентитет и уподобљавају нас искључиво мерилима глобализма, дакле без права да грађани сами процене и изаберу који им је концепт културе прихватљивији.

Media-Cartel1Картел у култури је веома брзо зацарио и највећим делом медијског простора у Србији, ставивши под своју шапу све националне електронске медије и већину штампаних медија, чиме је он данас моћнији од свих других. У ери када су медији и тужиоци и судије, када у једном дану могу створити звезду (у музици, бизнису, политици) или уништити нечију каријеру, јасно је да свако ко се замери овој екипи има озбиљне шансе да буде жртва одмазде.

МЕХАНИЗМИ ФУНКЦИОНИСАЊА КАРТЕЛА Један од механизама којом Картел у култури држи добар део власти у својим рукама изгледа отприлике овако:

1. Држе све (или већину) медија у држави;

2. Држе добар део невладиних организација, продуцентских и ПР кућа. Такође, део Картела су и многи „самостални уметници“, музичке звезде, редитељи, сценаристи, писци итд.;

3. Њихове НВО, продуцентске куће и генерално сви њихови људи бивају свакодневно промовисани на њиховим медијима и са тако створеним ореолом конкуришу на разне конкурсе које расписју Република Србија, АП Војводина и локлане самоуправе;

4. Претњама медијским хајкама код различитих органа власти лобирају да њихови људи добију новац из фондова;

5. Уколико претње прођу (а свих ових година су махом пролазиле), нигде у медијима не спомињу да су се конкурси уопште одржавали и да су чланови културног Картела добили новац. Наравно, не спомињу ни све оне који се буне против такве културне политике и у миру, далеко од очију јавности, без икакве контроле, троше новац организујући разне манифестације које по правилу у своме називу имају реч „европски“;

6. Уколико се ипак на крају неко дрзне и не да новац члановима Картела, онда се на тог појединца осипа медијска паљба из свег расположивог оружја уз обавезно навођење „да је неко добио новац из буџета за тамо неку културу“;

7. Имајући у виду тешку материјалну ситуацију у земљи, јасно је да ће сваки напис у медијима који се тиче издвајања средстава за културу, спорт, науку и сл. изазвати негативне коментаре и самим тим да ће изазавати политичку штету онима који су се дрзнули да Картелу не дају новац.

КАРТЕЛОВЕ ХАЈКЕ –  Иако смо апсолутно знали какав нас пакао чека, моји пријатељи из Треће Србије и ја смо се одлучили да, без обзира на све, не дозволимо Картелу у култури (а већ сам указао да је то најјачи Картел у Србији) да и у околностима у којима се ипак десила промена власти (нажалост не и политике) они и даље наставе да доминантно утичу на животе људи у Србији. У Новом Саду смо већ више пута ушли у озбиљан обрачун са њима и сваки пут смо били мета најбруталније медијске хајке.

Први пут медијска хајка на нас покренута је кад смо инсистирали на томе да се на Културном центру Новог Сада истакне табла са ћириличким написом јер је то обавеза по Уставу, законима Србије и статуту Новог Сада. Читав културни Картел нас је тада напао, називајући нас гусларима, примитивцима, дођошима и сл. Истовремено се тада повела хајка на ћирилицу у Новом Саду и на ћирилицу у Вуковару, с тим да је у Новом Саду хајку водила тзв. грађанска опција, док су у Вуковару хајку водили неонацисти.

Други пут се медијска хајка повела када је ЈКП Информатика из Новог Сада спонзорски помогла издавање музичког пројекта Слободана Тркуље, значајног дела за националну културу. Никада се пре тога у медијима није ни спомињало када је неки члан културног Картела добио спонзорство од неког јавног предузећа, али чим је неки уметник који није део Картела и који промовише националну културу био помогнут, повела се таква кампања која је у крајњем бацила велику љагу на капитално дело чиме су и дело и аутор озбиљно оштећени.

Трећи пут је Картел реаговао када је у Културном центру Новог Сада (КЦНС) покренут низ пројеката који су за циљ имали неговање културе сећања на српске и јеврејске жртве у Другом светском рату. КЦНС је био прва институција у Србији у којој је била приказана изложба Моје Јадовно, а после 71 годину од страшног злочина над Србима и Јеврејима у Новосадској рацији на месту страдања хиљада недужних жртава постављено је и спомен обележје Нови Сад памти! Картел је тада измислио да је на КЦНС постављен стилизован кукасти крст, а кампања против директора (др Андреја Фајгеља) је доживела своју кулминацију, и он је сваки дан на разним медијима био приказиван као гуслар (због свог научног рада који се бави српским гуслама), бројач „мртвих Бошњакиња“ и сл.

Данас смо опет мета јер, први пут после дужег низа година, новац из буџета Новог Сада нису добили искључиво чланови Картела, већ и неки уметници и удружења који до сада никад нису имали шансе да добију средства. Иако су на конкурсу за доделу средстава у потпуности поштовани закон и сви правилници (који су иначе сви усвојени у доба власти Демократске странке), а без да се уопште ушло у квалитет и садржину подржаних пројеката, медији у власништву Картела оплели су по свакој одлуци конкурсне комисије (сем наравно код одлука комисије која је новац дала пројектима типа Егзит и сл.). Истовремено су у хајци ултрадесничарски мађарски портал „Делхир“ (близак покрету 64 жупаније) и либерални портал 021, „озбиљне“ новине Блиц и таблоид Свет, све чисто да се види колика је ширина и моћ културног Картела и ко све брани да се у Србији било шта промени.

КОАЛИЦИОНИ СПОРАЗУМ - Шта је дакле грех нас из Треће Србије? Формално-правно све што смо радили у култури је беспрекорно јер, да је било назнака било каквих законских или процедуралних малверзација, свакако би Картел из медијске хајке прешао у домен кривичног гоњења. Политички све што смо радили је у складу са нашим програмом, а и са коалиционим споразумом који је у Новом Саду потписан и који је јавно презентован. У том коалиционом споразуму у тачки 5 (Култура идентитета града Новог Сада) стоји следеће

„Залагаћемо се за принцип да култура која настаје о трошку пореских обвезника мора бити и у њиховом интересу. Промовисаћемо ослобађање од ултиматума глобалних културних политика и ослањати се на локалне, аутохтоне и традицијом потврђене форме стварања и живљења. Током 2013. године обележићемо јубилеј 250 година од оснивања Шајкашког батаљона, а градску славу, Ђурђиц, прославићемо у заједничкој организацији са Епархијом бачком, уз присуство представника осталих верских заједница и других значајних друштвених чинилаца. Поновним формирањем Комисије за обележавање Новосадске рације 1942. коју ће чинити представници Скупштине града Новог Сада, Епархије бачке, Јеврејске општине у Новом Саду и Удружење постардалих у Новосадској рацији 1942. године, организоваћемо сваке године јединствен помен невиним жртвама.“

Колика је осионост Картела говори и чињеница да, без обзира што је у коалиционом споразуму наведено да ће 2013. година у Новом Саду протећи у знаку јубилеја 250. година од оснивања Шајкашког батаљона, то ипак није био знак да би неке организације требале у својим пројектима да се баве и овом темом, тако да је на адресу Комисије стигао само један пројекат и он је добио средства. Иначе, чланови Картела су само преписали раније пројекте које су подносили и рачунали су да ће, као по обичају, уценом и класичним рекетирањем поново добити средства.

Било како било, ми из Треће Србије нисмо дали да нас рекетирају Свет, Блиц, 021 и слични. Ми смо људи који су одлучили да направе дисконтинуитет са вишедеценијском лошом политиком која је вођена у Србији и на том путу смо свесни да морамо ући у клинч и са много моћним противницима. Подржавамо концепт да треба помагати аутентичне националне културе свих који у Србији живе и снажно се противимо једностраном приступу у култури, јер смо таквим приступом добили „културу“ оличеној у ријалити програмима и сличним садржајима. Знамо да за овакву политику никад нећемо добити подршку Роберта Чобана, Верана Матића и сличних, али исто тако знамо да је Србија наша ствар, и да, уколико је не будемо чували, него други ће нам је узети.

Извор: standard.rs