Политичка организација

Спољна политика и савези

Интересује ме

hand-and-globe


ПРОБЛЕМ:

Спољнополитичка и безбедносна оријентација стални је предмет спорења унутар српског друштва и српске политичке елите. Огромна друштвена енергија троши се на причу о савезима у које држава мора или треба да ступи (НАТО, ЕУ, ОДКБ). Спољна политика води се на основама волунтаризма, без озбиљних стратешких анализа и припрема, као и без разумевања процеса прекомпоновања савременог света. На кључна места за обликовање и вођење спољне политике доводе се кадрови без адекватног знања и искуства. Дипломатска служба претворена је у партијске сервисе за запошљавање кадрова.

ЦИЉ:

Активна, али опрезна и уздржана спољна политика, ограниченог типа, одговарајућа снази и ресурсима наше државе. Заузимање позиције неутралне земље, једнако отворене за сарадњу и са источним и са западним земљама. Борба против тероризма и наркокартела, и у пуној мери укључивање у размену информација и сарадњу са свим оним земљама које су за ову борбу заинтересоване. Приоритетно бављење регионом уз побољшање сарадње са суседима, колико год је то могуће. Коришћење чињенице да је Србија потписница и гарант Дејтонског споразума за остваривање веће улоге у његовом спровођењу.

МЕРЕ:

Избегавање сврставања у савезе и развој практичне сарадње у свим областима са сваком заинтересованом страном, савезом или појединачном државом. Афирмација Повеље УН и докумената и институција које чине основ међународног права. Приоритетно бављење земљама Балкана и вођење активне политике према земљама у окружењу, пре свега онима у којима живи српски народ. Професионализација спољне политике и дипломатске службе. Увођење строжих професионалних и старосних критеријума за обављање делатности у овим областима. Промена имена дипломатске академије. Развој економске, јавне и културне дипломатије. Уместо да се наши мали и ограничени ресурси користе за активну, али опрезну и неутралну спољну политику, данас се питање прикључивања савезима поставља као животно питање за Србију, што је погрешно.


Трећа Србија се бори да се окренемо изградњи своје земље без очекивања да нам неко други решава проблеме и за потпуни отклон од опасне идеје да ће у Србију стићи “чаробни штапић” из Брисела, Москве, Берлина или било којег другог центра. Проблеми се неће решити простим приступањем било каквом савезу, већ окретањем себи и раду. Ресурси допуштају мање амбициозну, штедљивију, али више фокусирану и активну спољну политику, која ће бити усмерена на предвиђање и превенцију проблема.

 

Интересује ме