Политичка организација

Образовање, култура, вера и идентитетска политика

Интересује ме

izica


ПРОБЛЕМ:

Целина идентитетских сектора и питања није препозната као реално оствариви приоритет државе Србије и српског народа. Образовање се не схвата као основни стратешки ресурс и као основа за развој у веку који долази. После свих реформи школски систем је у још горем стању: учитељи и наставници изгубили су ауторитет и заштиту до те мере да их ученици физички угрожавају, школски програми су преобимни и нису усмерени ка подстицању иновативности и практичности. Високо образовање разорено је Болоњском реформом, квалитет студирања је опао, дипломе се масовно купују, присутна је хиперпродукција докторских звања, а и поред свега тога само 6% популације спада у високообразоване. Издвајање за културу је минимално. Културна политика постоји у траговима и своди се на финансирање постојећих културних институција које се константно урушавају. Држава већину, ионако скромних ресурса намењених за овај ресор, троши на покушаје да одржава неодрживо, продубљујући нехотице на тај начин „црну рупу“ која је прогутала наш културни идентитет. Годинама уназад немамо јасну културну стратегију, није јасно у шта ћемо и да ли ћемо да улажемо, који су циљеви, а који приоритети, па бесциљно лутамо док се бесповратно троше и буџетска средства и културни потенцијали истовремено, као и време за реализацију истих. Нема јасне поделе на елитну и популарну културу, а приликом расподеле средстава преовладавају идеолошки критеријуми. Српска православна црква је предмет сталних удара и нема место у друштву које би требало да има.

ЦИЉ:

Пребацивање фокуса на идентитетска питања и креирање заокружене идентитетске политике базиране на етици и традиционалном систему вредности. Стварање модерног и динамичног образовног система усмереног ка иновативности. Дефинисање неколико школа и факултета као установа за елитно образовање. Подизање броја људи с високим образовањем. Повратак ауторитета и угледа просвети и просветним радницима. Обнова културне политике. Увођење јасне поделе између елитне и популарне културе. Нагласак на финансирању нетржишних пројеката и пребацивање програма популарне културе на тржишни систем пословања. Увезивање културне политике с туризмом. Култура треба да постане доступна за све грађане укључујући и сеоске средине. Враћање религији одговарајућег положаја у друштву. Подстицање ширења етичке и идентитетске димензије религије. Очување Српске православне цркве као пансрпске институције.

МЕРЕ:

Реформа образовног система у правцу растерећења програма и подстицања самосталног мишљења. Увођење нових метода и техника образовања с пуним информатичким оспособљавањем сваког ђака. Пуна законска заштита учитеља и наставника уз најстроже кажњавање ученика који их не поштују или физички насрну на њих. Национални програми за информатичко образовање одраслих и старијих особа. Преиспитивање „Болоње“ и комплетна обнова система високог школства. Подизање процента који се издваја из буџета за културу. Коначно отварање водећих националних културних установа које не раде већ деценију. Обнова мреже културних институција и установа у целој земљи, укључујући и мања места, и њихово враћање првобитним наменама. Пуна подршка државе елитној култури и делимично усмеравање популарне културе. Давање пореских олакшица компанијама које желе да улажу у образовање и културу. Одбрана и пуна подршка примени Закона о црквама и верским заједницама. Подстицање међуверског дијалога и сарадње цркава на етичким питањима од заједничког интереса.


Трећа Србија сматра да адекватно образовање може да допринесе решавању великог броја проблема, почев од побољшања комуникације и разумевања међу људима до развоја нових технологија и подизања материјалног благостања. Образовање, култура и вера чине скуп етичке и идентитетске основе функционисања сваког друштва, и стога морају бити уочени и истакнути као главни циљ државне политике. Њихов домет мора се максимално проширити на све генерације, као и на припаднике нашег народа који живи ван граница Србије.

 

Интересује ме