Политичка организација

Обнова српске економије и финансија

Интресује ме

DSC_5267


ПРОБЛЕМ:

Привреда Србије налази се данас пред банкротом. Цео економски модел грађен после 2000. године показао се као неодржив и довео је до тога да су резултати супротни од онога што је прокламовано. Упркос томе, економију, финансије, агенције и јавна предузећа и даље воде исти они људи који су уништили привредне потенцијале ове земље. Укупни дуг достигао је ско- ро 60% БДП-а (бруто друштвеног производа). Незапосленост радно способног становништва прелази 30%, индустријска производња је на нивоу од 40% производње из 1989. године, страни инвеститори добијају и до 10.000 евра по радном месту, а домаћи привредници не могу да добију ни десети део те суме, већина великих домаћих система је презадужена, пензиони систем је неодржив, а јавна предузећа и државна администрација постали су социјалне установе за запошљавање партијских кадрова. Домаћи банкарски систем уништен је и сведен на 20% тржишта, а камате су међу највећим у Европи.

ЦИЉ:

Спречити банкрот и пропаст српске привреде. На елементарно профитабилним основама, обновити производне и индустријске потенцијале где год је то могуће. У безбедносно проблематичним крајевима чак и тај услов треба укинути – тамо су потребне циљане инвестиције у системима који ће макар пословати с нулом. Реформисати укупни порески систем и буџетски прорачун како би се смањио дефицит, јавни дуг и увоз. Спречити дужничко ропство и постепено смањивати спољни дуг. Обновити домаћи банкарски сектор. Подстицати извоз. Подстаћи економску децентрализацију. Развијати код грађана још од основног образовања радну етику, културу предузетништва и пословне иницијативе.

МЕРЕ:

Ревизија закона који креирају пословни амбијент и усклађивање прописа. Реформа државне управе (укључујући судство) и реорганизација јавних предузећа. Реформа пензионог, здравственог и образовног система, уз обавезно увођење предмета који обрађују тематику предузетништва и финансијску едукацију. Смањење буџетског дефицита и јавног дуга – фискална консолидација. Реформа пореског система и парафискалних оптерећења, уз увођење и проширење пореских подстицаја. Одржавање „пливајућег“ девизног курса, уз минималне интервенције на девизном тржишту. Стабилност финансијског система и стимулација штедње. Активна политика запошљавања. Дефинисање приоритетних делатности (стратегија фокуса) – пољопривреда, прехрамбена индустрија, информационо-комуникациона технологија, израда софтвера, саобраћај и логистика, производња енергије, грађевинарство. Смањење неликвидности привреде. Формирање републичке развојне банке и неколико локалних комуналних банака. Формирање државног фонда за покретање Србије, чији би кључни улагачи били домаћи привредници и привредници из дијаспоре, а гарант њихових улога било би земљиште у државном власништву. Средствима из овог фонда финансирале би се стратешке производне гране, попут производње хране, металског комплекса, IT сектора итд. Подршка занатлијама и породичним фирмама.


Трећа Србија се залаже за стабилну, отворену, домаћинску, социјално-тржишну економију; за богату економију – јер има квалитетан људски капитал; за конкурентну економију – јер се успешно такмичи на регионалном, европском и глобалном тржишту; за економију у којој су приватна својина, права радника и власника капитала заштићена и загарантована. Економија Србије треба да почива на тржишним принципима и конкуренцији, А држава треба да служи, кад је то потребно, само као коректор који преузима одговорност за важне социјалне функције, као што су здравство, борба против незапослености, итд. Знање треба да има централну улогу у савременој српској економији (економија знања). Србија своју националну конкурентност треба да базира на стратегији фокуса (избор одређених привредних делатности), а дугорочно на комбинацији стратегије ниских трошкова (уз повећање продуктивности) и стратегији диференцијације (нпр. стварање националних брендова).

 

Интресује ме