Нова политика и визија

31.07.2013.

Blue-and-Cloudy-Sky-Yet-Sunlight-is-Breaking-in-You-Can-Expect-Fine-Weather-Soon-Enough-HD-Natural-Scenery-Wallpaper

Србијо, сећаш ли се успеха?

У последњих двадесет година, Србија је била јединствена у региону: по одсуству националних победа и одсуству смене генерација, чиме су представници политичке елите награђени за своје неуспехе. Била је јединствена у свету као држава чији су углед, утицај и стандарди пали најниже спрам некадашњих.

Наш циљ је повратак Србије међу најбоље.

Тај циљ можда делује неоствариво, тешко и сизифовски, али на пут ренесансе српског друштва крећемо ношени мишљу и ставом – Ништа нам није тешко!

Политички програм који ће бити способан да направи такав преокрет мора бити суштински другачији у идентификацији проблема и предложеним решењима, а политички покрет у његовом доследном спровођењу.

НОВА ПОЛИТИКА

Прва разлика је што враћамо идеју у политику, која је без ње само празна љуштура. Сви су нам саветовали другачије: идеје су мртве, њихово време је прошло, то људе не занима. Не споримо да истраживања дају такве резултате, али она показују пресек лошег стања које желимо да преокренемо. Нема политичке промене без политичке идеје, а наша је толико важна да смо по њој дали име нашој организацији.

Трећа Србија.

Српском политиком доминира подела на две искључиве струје. Једна Србију само хвали, друга само критикује. Једна на захтеве из света одговара увек не, друга само да. Једна тражи баш све, друга пристаје на баш ништа. Једна осуђује само злочине над Србима, друга само српске злочине. Једна чека велику, друга малу Србију, да би била задовољна. Једној је Запад непријатељ, другој пријатељ и кад баца бомбе. Једна се позива на прошлост и српство а друга на будућност и свет. Једној се дешава да мрзи друге, другој – да мрзи себе! Неко их је назвао Прва и Друга Србија, али оне те називе не прихватају, јер једнако сматрају да постоји само једна, она њихова. Иако супротстављене, имају далеко више сличности него разлика. Сложно блокирају Србију. Повукле су границу по средини нашег друштва и спречавају нас да је прелазимо – уместо путоказа, нуде нам црвене линије, уместо мостова зидове, умето пута ћорсокаке. Наизглед супростављене, а у деструктивности уједињене. Једнако су неискрене, јер покушавају да преполове и вредности и истину.

Идејним екстремизмом и монополизмом себи обезбеђују максимални ауторитет уз минималне резултате. Строги суд Прве Србије не би прошли многи српски великани, многа светска искуства суд Друге. Према ауторитету које себи дају, очекивали бисмо да су од Србије направиле највећу силу и најнапреднију демократију. Ни једна ни друга нису успеле да преваре грађане. Народ се не одазива на првосрбијанска догађања народа, а грађани најмање верују другосрбијанском грађанском друштву. Међутим, ове струје још увек доминирају јавношћу, јер се на пољу идеја нико није усудио да пређе границу коју су зацртале, и обори њихов основни принцип – искључивост. Трећа Србија превазилази поделе Прве и Друге. Она пробира добре особине и одбацује лоше, без обзира чије су. Она отвара врата за нова питања, приоритете и људе. Људе који ће храбро одређивати праве приоритете и успешно решавати права питања, а да им притом ништа није тешко.

Ми Србију хвалимо зато што је за хвалу, критикујемо зато што је за критику – не зато што је Србија. Не мрзимо никог. Вредности поштујемо доследно. О захтевима преговарамо и знамо да све и ништа нису једини избори. Повезујемо традицију и савременост и Србију и свет. Радимо овде и сада, не чекајући ни велику ни малу Србију, ни Исток ни Запад, јер од нас почиње отаџбина.

Назив ”Трећа” означава:

• одбијање наметнутих избора.

• превазилажење црно-белих подела.

• сазревање за сложене изазове.

• заједништво различитих, након једноумља и дуализма.

• нову деценију, након деведесетих и двехиљадитих.

• нову генерацију, чији узори нису очеви и дедови који су раслабили Србију, већ оци који су је створили

• нови развој и славу Србије, након Немањића и устаника.

• успех након неуспеха – ”трећу срећу”.

НОВО ПИТАЊЕ

Који проблеми су тако дубоки да ни промене држава и друштвених уређења, ни устава и установа, ни митинзи и ратови, ни вишеструки спољнополитички и идеолошки заокрети, нису успели ни да их дотакну?

Корен проблема су друштвене вредности и културни образац. Искључивост Прве и Друге Србије спречава излазак из кризе вредности јер се оне могу развијати само доследно и целовито. Вредности су као живот: не могу да постоје само до пола или само под неким условом. Криза је пре свега изазвана повратком онога што је Цвијић звао рајетинским менталитетом. Он се састоји у антисистемском погледу на свет: држава је непријатељ којег треба надмудрити. Од историје се не учи, јер је једини наук да никада неће бити боље. Нема права ни правде, рад је намет, таленат опасност, образовање узалудно, такмичење незамисливо, победа немогућа. Од иницијативе и одговорности остаје само сенка сналажљивости и преваре. ”Не могу” и ”не знам” су најбољи одговори на свако питање, а затвореност и неповерење стратегија опстанка, до те мере да се драгоцености, таленти па и домови укопавају у земљу, да их нико не види.

Да ли настављамо ропске или слободарске традиције нашег народа? Да ли је српски код ”Вреди” или ”Не вреди”? Хајдук Вељково ”Држ!” или данашње апатично и отегнуто ”Пусти”?

Ако ћемо да будемо државотворни слободни народ, морамо наставити путем борбе, рада и стваралаштва који је створио нашу државу.

НОВИ ПРИОРИТЕТИ

Вредност рада је у дубокој кризи. Иако је од највеће важности за постизање успеха и резултата, стицање вештина, развој привреде и раст стандарда, пречесто се налази на последњем месту приоритета.

Када се окупимо да радимо, као да је све прече од рада: дугачки преговори и консултације, пребројавања ко је чији, расправе шта нам је чинити, разматрања шта ја ту добијам, мудри савети да је стрпљен спашен и сл., изношење сумњи шта се крије иза тога и страхова да од свега неће бити ништа. Ако се и доспе до фазе конкретног рада, ту се више нико не надмеће и не намеће. Само изузетно, овај процес доведе до значајних резултата. Онај ко инсистира на раду, бива игнорисан и надгласаван, а ако устраје, оптуживан да је проблематичан и избациван као страно тело. Неактивност је израсла у навику, „мудрост“ и начин живота.

Суштинска и револуционарна промена коју предлажемо је стављање рада на прво место приоритета. Рада као ултимативне вредности која може и мора повући напред друштво, које одсуством истог годинама «иде назад». Друштво које мора прихватити чињеницу да му ништа не сме бити тешкo.

У нашем погледу на свет људи се препознају по делима. Немојте говорити ко је колики Србин или Европљанин. Покажите ко је шта урадио за Србију и Европу.

Прва и Друга Србија седе на трибинама и навијају, и што су подељеније и гласније, то су боље. Трећа Србија је помешана са противником и тиха – зато што је на терену и игра. Време је да се запитамо да ли су нам потребни навијачи или играчи, вика или победа.

НОВИ – АКТИВНИ ПАТРИОТИЗАМ

Вредност патриотизму је такође у кризи. Прва Србија га сматра апсолутном вредношћу, неком врстом џокера који замењује све друго. Однос Друге Србије према патриотизму варира од мржње до мрзовоље.

Патриотизам мора бити општеприхваћен као позитивна вредност, као што је нормално свуда у свету. Да би се то учинило, он мора бити ослобођен од нецивилизацијских осуда Друге Србије, али и од особина које му понекад намеће Прва: мржња према другима, самозаљубљеност, занесењаштво, искључивост. То нису особине патриотизма, који је врста љубави – према свом народу и нарочито се оштро противимо критизерском пасивном патриотизму. Залажемо се за патриотизам, који не блокира, већ покреће. Који више ради ”за” него што чува ”од”. Који у другима радије види пријатеље него непријатеље. Који покреће свој пројекат радије него да критикује туђ. Који негује и ствара. Који је свестан да отаџбина почиње од мене и тебе, да национална заједница зависи од националног рада нас самих – никад од неког другог!

НОВИ ЉУДИ

Ми се у апатији понекад понашамо као да ће Србија са нама нестати. Али људско друштво има способност коју човек нема: стално васкрсава. Да бисмо користили ову моћ, довољно је да дозволимо смену генерација.

Нови људи су први начин превазилажења блокаде.

Генерације које су блокаду створиле, нису у СФРЈ могле да стекну искуство ни српства ни Запада. Секташка искључивост, формалистичко позивање на ауторитете, брзина у осуђивању и мањак постигнућа су очекиване одлике преобраћеника који су одједном почели да проповедају оно о чему не само да ништа нису знали, већ су читав живот осуђивали: национализам и западне вредности. Нове генерације, које су одрасле у време српске борбе, под српским именом и симболима, донеће другачије српство. Генерације које путују без виза и повратници са Запада, другачије западњаштво. Пружите нам прилику. Ако је добијемо или се за исту изборимо, показаћемо да нам ништа није тешко.

 

НОВА АКЦИЈА, УМЕСТО РЕАКЦИЈЕ

Навикли смо да нам се ствари дешавају, да процеси иду мимо нас, а да ми на њих реагујемо и одговарамо – по правилу касно. Трећа Србија жели да преокрене ствари: ми хоћемо да уз помоћ домаће памети и знања предвиђамо процесе, да на време смишљамо стратегију за све што нам се припрема и да колико је год могуће управљамо дешавањима и усмеравамо их у корист нашег народа и државе.

НОВИ ДРЖАВНИ МЕНАЏМЕНТ – УПРАВЉАЊЕ КРИЗОМ

Србија није уређена земља. Данас се не зна где су њене признате границе, шта ће бити са Косметом, какви ће бити наши односи са Републиком Српском, како ће изгледати нови устав, како ћемо финансирати пензије и плате, како ћемо враћати кредите и избећи да упаднемо у дужничко ропство, нити како ћемо сачувати територију ако је просек старости становништва прешао 41 годину.

Нама стога не треба програм који је списак лепих жеља, већ нацрт за преживљавање државе и народа.

НОВА АКТИВНА ПОЛИТИКА ПО ПИТАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

На сам помен проблема КиМ, српско друштво се покушава поларисати на „патриоте“ и „издајнике“ и прави се контекст у којима ће једни јуришати на друге. Трећа Србија, као национално одговорна и државотворна политичка организација сматра да је најгора ствар која се нама као народу и држави може десити, неки нови грађански сукоб. Стога се снажно залажемо за започињање најширег унутрашњег дијалога између свих релевантних друштвених и политичких чинилаца са циљем да се дође до заједничког става којим би свима у свету показали снагу нашег народа и јасно ставили до знања да је Србија наша земља.

Политику Србије поставити тако да се, са једне стране свима стави до знања да ниједна власт неће званично признати независност Косова и Метохије, а са друге стране да се спречи нека нова „Олуја“ и протеривање Срба са територије КиМ.

Одмах прекинути са различитим третманом Срба северно и Срба јужно од Ибра и тражити модел њихове интеграције и заједничког наступања. Инсистирати на људским правима Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији, јер је илузорно преговарати о било ком другом питању, док се на некој територији људима некажњено ваде органи и тргује њима. Док се пуца бојевном муницијом на мирне демонстранте, руше цркве и гробља, дешавају етнички мотивисана убиства и још много тога што баца љагу на модерну цивилизацију. Уместо кафанско – патриотских тирада и ушмиканих, наводно проевропских беседа, које не служе ничему, бирамо трећи пут – онај где се зна да нам ништа није тешко у погледу одбране људских права наших сународника.

Инсистирати на имовини правних и физичких лица која је у овом тренутку узурпирана и нелегално се користи од стране Албанаца, али и неких међународних корпорација. Питање имовине спада у ред елементарних људских права и ми, као народ и држава, морамо чврсто стати на становиште одбране те цивилизацијске норме.

Сву националну снагу ставити у службу хуманих видова борбе, где култура представља нашу највећу снагу. Одгој деце, образовни систем, писци, позориште, филм, музика, савремена индустрија забаве, друштвене мреже, креативна економија. Све ово представља могућност да се Косовски бој опет добије у духу, што је најважнији предуслов за победу на терену. Ми смо дубоко свесни значаја који Косово и Метохија имају за будућност нашег народа и државе, те стога овом проблему приступамо са максималном државотворном присебношћу коју као нараштај имамо.

Уз одговорност коју имамо према, уверени смо, бољим и смелијим генерацијама које ће доћи на друштвено-политичку сцену Србије, обзнањујемо целокупној светској јавности да у Србији постоји довољно велики број вредних и савесних људи. Оних спремних да уз самопрегоран рад свој посао обављају на најбољи могући начин, решених да рађају и ваљано васпитавају своју децу, воле своју породицу и пријатеље.

Ослањајући се на овакве људе, ми из Треће Србије намерни смо да убрзо поново створимо најјачу и најбогатију државу у региону. Државу у којој ће сви њени грађани, од Суботице до Призрена, живети слободно и достојанствено. А до тада нека свима нама (али и њима) у ушима одзвањају речи немачког цара Вилхелма II: „Штета што тај мали српски народ није мој савезник!“.

НОВА РАДНА ЕТИКА И ИНИЦИЈАТИВА

Сви можемо више и боље. Ми недовољно радимо и недовољно ценимо рад. Морамо да направимо систем у коме ће се рад ценити, а радна етика и иницијатива развијати код деце од најранијег раздобља. Да би мали и угрожен народ преживео мора много да ради, и да искористи способности сваког свог припадника. Наши људи су показали да могу да буду најбољи инжињери, предузетници, научници, спортисти, али много енергије и талента остаје неискоришћено. Трећа Србија ће се борити да створимо систем у коме ће наши потенцијали бити остварени. Систем у коме ће људи којима ништа није тешко бити због тога привилеговани, а не кажњени и маргинализовани.

НОВИ ПОГЛЕД НА СЛОБОДУ И ОДГОВОРНОСТ

Нема слободе без одговорности и права без дужности. Сви грађани Србије уживају у привилегији држављанства Србије и свим правима која одатле проистичу. Но свако од нас је дужан да поштује своју земљу и да максимално доприноси њеном развоју, безбедности и добробити.

Држава не сме само да узима од нас, али ни ми не смемо само да тражимо од ње, а да јој не дајемо свој максимум.

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ИНОВАТИВНОСТ

Србија је на зачељу по броју заштићених патената, али од развоја софтвера зарађује више него од прозводње малина. Наш урушени систем образовања и даље успева да произведе један број стваралаца који без подршке система постижу значајне резултате. Трећа Србија жели да створи систем који ће нам омогућити да овладамо новим технологијама и да у њима запошљавамо људе и стварамо профит. Заостајање у овим осетљивим областима је погубно за безбедност, економију и образовање.

НОВИ ПРОСТОР ЗА НЕИСКОРИШЋЕНЕ ПОТЕНЦИЈАЛЕ ДРЖАВЕ: ЧИШЋЕЊЕ ЕКОНОМСКИХ, АЛИ И ПОЛИТИЧКИХ МОНОПОЛА

Србију убијају монополи у свим областима јер они спречавају конкурентност и надметање између различитих потенцијала који овде постоје. У привреди је створен систем спојених монопола који је разорио мала и средња предузећа, посебно домаћу производњу. У политици исти људи воде земљу, партије и државне системе већ двадесет година иако су резултати веома лоши.

Трећа Србија ће се борити за укидање свих монопола, за већу друштвену динамику и за отварање простора за све слојеве друштва да покажу своје потенцијале. Да уместо подобних, простор добију способни, а шансу уместо „људи система“ – „људи идеја“. Људи којима ништа није тешко.

НОВИ ОКВИР ЗА УКЉУЧИВАЊЕ СВИХ ГЕНЕРАЦИЈА

Младе генерације су поново почеле да напуштају земљу јер не виде перспективу ван оквира политичких партија које су постале агенције за запошљавање. Пензионере представљају искључиво као оптерећење не поштујући њихов допринос и њихово знање. Огроман притисак је на средњој генерацији која живи растрзано, појединци раде по неколико послова, рано обољевају и умиру.

Трећа Србија прави системски оквир у коме мора доћи до прерасподеле обавеза и до вредновања и коришћења потенцијала свих генерација.

НОВИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНА

Најмање вреднован и искоришћен потенцијал у Србији су жене којима Трећа Србија жели да посвети посебну пажњу. Жена мора добити право на избор. Жена која изабере да буде мајка и домаћица мора имати признање, вредновање и финансијско покривање тог свог избора. Жена која одлучи да се оствари у послу мора бити једнако вреденована и плаћена као и мушкарац.

НОВА СИГУРНОСТ И ПРЕДВИДЉИВОСТ СИСТЕМА КАО ОКВИР ЗА РАЗВОЈ И ПЛАНИРАЊЕ

Србија је данас несигурна земља. Бележи се раст наркоманије, криминала и упада у домове. Посао је несигуран, а незаштићени су и предузетници и радници. Имовина није сигурна, дугови не могу да се наплате. Пољопривредник не може да планира сточни фонд ни годину дана унапред, а камоли пет. Трећа Србије се бори да наша држава буде земља у којој су живот, деца, имовина и домови сигурни, а пословни оквир предвидљив и извесан.