Политичка организација

Енергетска политика и енергетска безбедност

Интересује ме

istock_000002991180large


ПРОБЛЕМ:

Обим и структура енергетских резерви и ресурса у Србији је веома неповољна. Енергетска зависност Србије у 2004. износила је 40%. Потенцијал обновљивих извора енергије јесте огроман, али је минимално искоришћен. Енергија се користи неефикасно. Ниска цена продаје електричне енергије, недостатак знања, искуства и финансија, као и одсуство техничких стандарда – главне су препреке за веће коришћење енергије из обновљивих извора. Превише је велики проценат коришћења енергије из фосилних извора. Топлификација великих градова је лоша. Читав енергетски сектор је генерално неефикасан и претворен је у подручје махинација тајкуна и неку врсту неадекватног социјалног старања кроз прегломазно запошљавање, пре свега у систему Електропривреде Србије. Све је слабији квалитет кадрова који раде у овом сектору.

ЦИЉ:

Србија као енергетски лидер и чвориште Балкана до 2025. Обезбеђивање енергетске безбедности државе. Повећање енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије за бар 20%. Изградња гасовода „Јужни ток“ и већег броја малих гасовода. Завршетак изградње гасних складишта и изградња неколико значајних енергана на земни гас. Елиминација тајкуна као посредника у трговини енергијом с великим јавним предузећима. Системско образовање кадрова способних за одржавање енергетског система земље и реализацију нових великих пројеката. Подстицај развоја иновација у овом сектору. Реализација капиталних пројеката у енергетском сектору, а посебно у сектору гаса и топлификације. Обезбеђивање услова за уређење читавог енергетског сектора и његово претварање у профитабилан посао који може да привуче реалне инвестиције.

МЕРЕ:

Изградња дела „Јужног тока“ који пролази кроз Србију. Изградња гасних енергана што кроз подизање нових производних система, што кроз реконструкцију постојећих термоелектрана-топлана (посебно система „Панонске електране“). Топлификација Београда из термоелектране у Обреновцу. Завршетак изградње подземних складишта гаса у Банатском двору и Итебеју. Топлификација већих насеља по „данском моделу“. Изградња реверзибилне хидроелектране Ђердап 3. Обједињавање електро-енергетских система Србије и Републике Српске, те реализација заједничких пројеката као што је хидроелектрана Бук Бјела. Оснаживање постојеће преносне електро-енергетске мреже, као и изградња стратешки важних преносних далековода. Реконструкција и проширење постојећих дистрибутивних електричних мрежа. Реконструкција и проширење постојећих производних капацитета у електро-енергетском систему Србије. Подстицање улагања у обновљиве изворе енергије као што су хидроенергија, енергија ветра, соларна енергија и биомаса. Коородинација између енергетске привреде и факултета у погледу образовања кадрова, који врло рано морају да почну са стицањем и практичних искустава у производњи и дистрибуцији енергије. Измена законских решења и финансијских олакшица које подстичу развој енергетске ефикасности.


Трећа Србија сматра да је енергетика један од великих неискоришћених потенцијала за развој Србије, реално запошљавање и стварање профита. Данас је она, нажалост, симбол за нерационалност, махинације, пљачку и расипништво. И у постојећем систему могуће су бројне уштеде, а уз изградњу „Јужног тока“ и још неколико капиталних инвестиција, уз адекватну промену законског оквира Србија може врло брзо да од енергетски слабе и зависне земље постане регионални лидер у производњи и трговини енергентима. Приоритет је, такође, повећање ефикасности коришћења енергије и престанак третирања цене електричне енергије као социјалне категорије.

 

Интересује ме